Европска унија може да пружи Грчкој други краткорочни кредит уколико дође до одуговлачења преговора о споразуму о трећем спасилачком програму. То је у интервјуу агенцији Франс прес изјавио председник Европске комисије Жан-Клод Јункер. Он је изразио наду да Грчка и повериоци могу да потпишу споразум већ овог месеца. Да ли је могуће да се због проблема приликом освајања „дужничког“ Олимпа, грчки капитали преусмере ка Бугарској?
Питање није да ли је то могуће или не, јер се то већ дешава - рекао је за Радио Бугарска политиколог Георги Кирјаков. - Многе грчке компаније премештају своје пословање и седиште својих друштава у Бугарској. Многе грчке штедише преносе своје рачуне у еврима у банке на нашој територији. Сходно информацији којом располажем из последњих неколико месеци, у бугарске трезоре је пренесено између 4,5 и 5 милијарди евра. То је добро, јер ће на неки начин подстакнути кредитирање. Што се тиче грчких држављана, даћу конкретан пример. Ако до сада они нису плаћали било какве порезе због мањка строгог пореског система у Грчкој, сада су се они нашли у ситуацији да плаћају много веће порезе од нас у Бугарској. Због тога сада је за њих јефтиније да извезе свој бизнис и да плаћају сходно бугарским пореским правилима, тј. много мање. Колико ми је познато, већ преко 14 хиљада компанија се преселило у Бугарску.
Било би добро да се бугарска економија анимира захваљујући тим фирмама.
Али све то има и контра-ефекат - наставља Георги Кирјаков. - Могуће је да се због кризе многи бугарски грађани, који су последњих година радили у Грчкој, врате у Бугарску. Према статистичким подацима, ради се о више од 100 хиљада људи. Ако се не запосле овде, они ће бити на терет буџета. Опет према статистици, ти људи ће примати од бироа рада велику новчану помоћ јер су им и плате у Грчкој биле високе. Реч је о 1.500 лева месечно што је, према домаћим стандардима, огроман износ за незапосленог. Иако у оквиру свега 6 до 9 месеци, они ипак могу да живе без брига.
Ваља узети у обзир и чињеницу да је већи део Бугара у Грчкој радило у сфери услуга. Овде им је тешко да пронађу посао под истим условима тако да ће буџет сносити терет њихових „плата“ за незапосленост.
То је балансирајући ефекат преношења депозита у банке на бугарској територији и извоза делатности грчких фирми код нас - сматра Георги Кирјаков. - Није познато какав ће бити резултат – позитиван или негативан. За мене је важно да ојачамо темеље домаће економије, јер су они и даље слаби, исто као и у Грчкој. Имамо снажну пољопривреду, субвенционисану из европских фондова, имамо снажан туризам, мада и сезонски. Због проблема са руским туристима и он ће доживети тешке тренутке. Светски економски систем је веома сложен. Он покушава да сам успостави баланс, али му се то тешко даје. Треба да тражимо иновативне идеје у циљу просперитета бугарског друштва. Не можемо рачунати само на европска средства или сезонску индустрију. Можемо рачунати на креативни потенцијал Бугара. На жалост, последњих 15 година његови носиоци су напустили Бугарску због неспособности низа влада да обезбеде једнаки старт и слободу креативним младим људима који желе да се баве бизнисом. Бизнис у потпуности зависи од државних набавки које субвенционише Европска унија. То није одржива економија. Не могу да замислим, на пример, немачку економију подређену једино средствима из европских фондова или сезонским активностима. Ако једна држава нема солидну индустријску базу, она је осуђена да чами, а њени грађани – да битишу на рубу мизерије.
Превод: Александра Ливен
Демографска криза у Бугарској има значајан негативан утицај на раст брутног домаћег производа (БДП) од 2009. године. Просечан негативан ефекат износи око 0,9 процентних поена годишње, што представља око 45% просечног годишњег темпа раста БДП-а у..
Прелазна влада до краја месеца треба да представи у парламенту Нацрт Закона о државном буџету за 2025. годину. Према речима неких аналитичара, државни буџет за 2024. је најгори буџет који се појавио у последњих десет година. Велике рупе у државној каси..
Центар за енергетски развој и нове науке биће успостављен у Враци. Меморандум о томе потписан је између Општине Враца, Министарства образовања и науке, Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“, Техничког универзитета у Софији, Бугарског..