Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Припадници ромског етноса изоловани од бугарског друштва

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС

Није претерано рећи да су на крају Декаде инклузије Рома присутни симптоми њиховог трајног искључења. Овај закључак може се извући на основу резултата националног репрезентативног истраживања агенције „Галуп интернешнел“.

У њега смо укључили блок питања о Ромима како бисмо сазнали каква су расположења етничких Бугара према овој мањини с обзиром на етничке тензије које су избиле у мају и јуну у селу Грмен, југозападна Бугарска, и софијском насељу Орландовци, каже Димитар Ганев, један од истраживача студије.

На питање да ли би гласали за компетентног и поштеног кандидата партије коју подржавају, ако је он припадник ромске мањине, 18 одсто испитаника је одговорило потврдно, док је 70 одсто одговора било негативно.

Такву слику расположења приказују и одговори на друга питања везана за избор Рома на професионалне и политичке функције – за руководиоца тима/организационе јединице, начелника полицијске станице, официра војске, за потпредседника Бугарске – објашњава Димитар Ганев. - 20 одсто бугарских грађана испољава извесну толеранцију, док огромна већина од око 70 одсто испитаних има сасвим супротно гледиште. И са демографског аспекта резултати показују да становници великих градова у којима постоје ромска гета, имају далеко негативније мишљење о Ромима него житељи мањих насеља. Ниво образовања не утиче значајно на однос према ромском етносу. Особе са високим образовањем нису толерантнији од оних са средњом школом.

Још израженија су негативна расположења на личном плану. Свега 9 одсто анкетираних је одговорило позитивно на питање да ли би ступили у брак са Ромом/Ромкињом, а број негативних одговора је 85 одсто. Од свих испитаника у узорку који су спремни да склопе брак са припадником/припадницом ромске популације, етнички Бугари чине само 4 одсто, а удео етничких Турака је такође веома низак – свега 6 одсто.

75 одсто испитаних се слаже са тврдњом да „Роми мисле да имају само права, али не и обавезе“, свега 13 одсто је супротног мишљења. Ово је резултат њиховог ниског степена интеграције у друштво, али и осећаја недостатка јасне воље државе да примењује иста правила за све.

Партијске разлике такође не утичу битно на расположења испитаника. Чак и међу присталицама Покрета за права и слободе преовлађује неблагонаклон однос према Ромима, мада не у тако значајној мери. Да подсетимо да Роми чине добар део бирачког тела ове партије. Однос етничких Турака према припадницима ромског етноса заправо се не разликује битно од односа Бугара, наравно, са неким нијансама. На крају се испоставља да су Роми изоловани од друштва.

Упркос атмосфери општег негативизма, већина ипак не иде у крајности и придржава се општих принципа толеранције. 64 одсто свих испитаника прихвата тврдњу да је „обавеза бугарске већине (односно, бугарског већинског становништва) да обезбеди равноправан третман свих мањинских група“, док само 22 одсто њих има супротно мишљење. Преко 60 одсто анкетираних изјављује да се Роми не могу интегрисати, чак и ако држава улаже напоре. Ту је вероватно изражено двоструко неповерење – у ромске заједнице, али и у потенцијале институција и политичара да нађу решење проблема. Више од половине испитаних сматра да политичари намерно изазивају проблеме између Бугара и Рома, док се 27 одсто не слаже с тим.

„Галуп интернешнел“ већ 25 година сваког месеца спроводи истраживања на разне теме - каже Димитар Ганев. - Слична питања су постављена и 1994. године. Упоредили смо резултате и оно што видимо је да је за 21 годину дошло до веома озбиљног регреса у односима Бугара и Рома. То је врло непријатан тренд. Ако он не буде заустављен или ограничен, уз могућност за заокрет, то може створити врло озбиљне тензије у нашем друштву. Може имати катастрофалне последице, ово кажем сасвим одговорно.

Превела: Марина Бекријева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Израелски хеликоптер испаљује пројектил у правцу Либана, 13. октобар 2024.

Да ли ће одлука САД да дозволе Украјини да оружјем које су јој испоручиле нападне циљеве у дубини руске територије довести до нуклеарног удара?

Одлука председника САД Џоа Бајдена да Украјини дозволи коришћење америчког оружја за нападе дубоко унутар руске територије изазвала је бурне реакције широм Европске уније. Док већина европских званичника подржава овај потез, други упозоравају на..

објављено 26.11.24. 12.30
Гласање у Великој Британији

Стварање изборне јединице за иностранство ће спречити могуће манипулације гласовима наших сународника у иностранству

Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни посланици не могу да изаберу председника Собрања. Актуелно питање поштености и транспарентности избора..

објављено 22.11.24. 12.05

Зашто улице у Прагу носе имена по бугарским будитељима

Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји Бугарске овај појам се најчешће везује за период националног препорода (18-19. век) и имена учитеља,..

објављено 20.11.24. 12.15