Цвркут птица одјекује на све стране. Звуци природе и харфе се љупко спајају у дивну хармонију и чине неодољиву мелодију. Већ неколико дана у одмаралишту Боровец у планини Рила аматери и професионалци, уједињени љубављу према овом древном инструменту, уче технику извођења и интерпретације, савладавају вештине сценског понашања, откривају свет импровизације. И све то захваљујући неуморним напорима познате бугарске харфисткиње Анжеле Маџарове.

Она је своје прве кораке начинила у Националној музичкој школи у Софији и Омладинској филхармонији „Пионер“ („Пионир“), а затим је наступала са музичарима светског гласа и направила међународну каријеру са репертоаром који обухвата дела композитора различитих епоха, од барока до савремене музике. Један од циљева уметнице је промовисање харфе и музике за харфу, зато су се на Летњој академији, други пут заредом, окупили познаваоци и љубитељи овог музичког инструмента. „Идеја је да црпимо искуство и инспирацију од наших харфиста који раде широм света и сваког лета се враћају у домовину. Тако ћемо успоставити континуитет између генерација“, каже Анжела Маџарова.

Звук харфе је богат и племенит, а постоје веровања да чак и лечи. И најмлађа и најстарија учесница Летње академије су подједнако заљубљене у њу и раде са великим еланом.

„Волим харфу, јер има веома нежан звук који подсећа на глас принцезе из бајке. Када одрастем, желим да постанем неонатолог, али ће ми омиљено занимање и даље бити свирање харфе“, каже 9-годишња Лора Карапанчева. Иако живи у Самокову, који је од престонице Софије удаљен 55 км, она редовно похађа недељне часове харфе у главном граду.

Готово 60-годишња Розабела Чан допутовала је чак из Хонгконга.

„Већ другу годину заредом долазим на Летњу академију да се школујем код Анжеле. Много ми се свиђа овај музички инструмент, он има анђеоски звук. Овде су сви тако срдачни и љубазни, осећам се као међу својима. Врло је инспиративно бити окружен свим тим људима и стварно уживам. Одлучила сам да се сваке године враћам овде.“

Неки од учесника Летње академије – и Бугари и странци, стижу из Бразила, Дубаја, Италије, Грчке, Велике Британије да би студентима пренели своје искуство и посветили се џезу, класичној и савременој музици. Анжела Маџарова прича:

„Нас је три лекторке. Росица Милевска предаје џез харфу и импровизацију. Дипломирала је класичну харфу, али се касније афирмисала као џез извођач. Живи и ради у Француској, исто као и наш други предавач Јулијана Тошкова која је композитор и извођач. На својим предавањима ставља фокус на музику 20. века. Трећи предавач сам ја и у току наставе посебну пажњу посвећујем тешкоћама на које наилазе оркестри, јер имам искуства са класичним оркестарским репертоаром, а такође и као камерни музичар и солиста. Најлепше је да су сви учесници академије остварили свој сан - да свирају харфу, јер су искрено веровали у њега и искористили своје потенцијале. Међутим, у 21. веку свирање харфе се више не може сматрати аристократским занимањем, посебно што се тиче келтске харфе која није ни скупа. За њу постоји огроман репертоар и на овом инструменту се могу изводити дела различитих музичких жанрова, почев од класичне па све до етно и поп музике. Свако ко жели може се професионално или аматерски бавити класичном харфом.“

Своје утиске изнела је и студенткиња Јана Дојнова:

„Уписала сам Летњу академију јер нам даје шансу да видимо где смо у односу на остале, да делимо искуства и да свако од нас чује мишљење и других музичара о свом свирању. Шанса је што имамо и композитора савремене музике. Она учи нас и даје нам дивне савете везане за интерпретацију. Осећамо се као у рају – прелепа музика, природа, друштво пријатних људи.“

А Росица Милевска је додала:

„Супер идеја је организовати тај догађај у природи. Окупили смо се, јер ту имамо прилику да се међусобно обогаћујемо и оплемењујемо. Што се тиче џеза, моји ђаци имају веома добре идеје и спремни су да дају све од себе за постизање што бољих резултата. Тачно је да су у почетку, али увек се од нечега почиње.“

Првог дана Летње академије харфе предавачи су свирали пред својим ученицима, који ће са своје стране приредити мали концерт 30. јула у Самокову.

Превела: Марина Бекријева