У надалеко чувеној у прошлости Галатанској школи у граду Котелу, изграђеној 1869. године, данас је смештена стална поставка под насловом "Ћилими и тканине старог Котела".
О уметности овдашњих искусних ткаља испричала нам је кустос музеја Вера Таскова:
Котел је најстарији центар ћилимарства у Бугарској. Изложбена поставка прати развој ткања ћилима почев од израде обичне поњаве преко класичног котленског ћилима, који је кроз године стекао велику популарност, све до његових савремених образаца. Просечна старост изложених радова је 150-200 година. У њима су заступљени једни од најстаријих и најпопуларнијих типова шара и орнаментике ткања. Ту су тзв. "огрлице" код којих су ромбови украшени цик-цак линијама, "коре од лубенице" је орнамент који је назив добио по розетама у средишњем делу ћилима које подсећају на кришке лубенице. Ћилими са орнаментом "фучила" у централном пољу имају ромбове налик дечјим змајевима који се у том делу земље називају "фучила". Ништа мање занимљив по композицији украса је ћилим са мотивом "табли" код којег је главна шара колач у облику ђеврека, а лепе су и "коврџаве звезде". На вертикалном разбоју мајстори демонстрирају несвакидашње технике ткања.
Посетиоци музеја могу да виде и изузетно лепе тканине и иконе које су израдиле веште ткаље Стојанка Милева и Петранка Чехларова. Оне достижу врло високе домете у савременом развоју ћилимарске уметности. Ова збирка је једина такве врсте у Бугарској и као таква привлачи бројне посетиоце. Висока уметничка вредност и јединственост традиционалних котленских ћилима, као и мајсторска израда паноа уздижу мајсторство локалних ткаља на трон уметности, а њихови радови очаравају безвременском лепотом.
Како су боје коришћене у ћилимима одолеле зубу времена?
У ствари, једино су у изради најстаријег ћилима који има скоро 250 година коришћене искључиво природне боје. Ове боје су нешто загаситије и блеђе, али су упркос томе изузетно трајне. Најновији ћилим између изложених старих ћилима има 110 година, али су на њему све боје јарке пошто су у питању у потпуности вештачке боје. У изради већине ћилима приказаних у музеју коришћене су како природне, тако и вештачке боје пошто су ти радови из прелазног периода када су ткаље још увек користиле боје које су саме добивале, али су се у том периоду на тржишту појавиле и прве вештачке боје. Што се природних боја тиче, зелену добивају од свежег лука, а браон од љуске ораха. Занимљиво је поменути како су добивали црну боју - непосредним коришћењем чађи, а за плаву су користили различак…
Која је разлика између котленских и чипровских ћилима?
То је питање које постављају сви посетиоци што нас је навело да изложимо и један чипровски ћилим. Он је рађен у Котелу, а изложен је како би показао разлике између две врсте ћилима. Постоје многе разлике које су кроз године избледеле. Реч је о различитим детаљима у орнаментици, колориту и техници ткања. Техника израде котленских ћилима је јединствена. Човек који се макар мало разуме у ћилимарство никад неће помешати котленски са чипровским ћилимом. Котленски ћилим је обично нешто дебљи, али има више ажурних отвора кад се погледа према светлу. Наравно, ти отвори имају одређену величину која се мора поштовати како би тканина била квалитетна. Котленски ћилим је изузетно богат што се орнаментике тиче.
По речима Вере Таскове, традиција је у том граду и даље веома жива. Задруга "Котленски крај" која је основана 1933. године и дан данас није престала са радом. Морамо поменути да страни туристи чине 70-80 одсто гостију музеја ћилимарства у Котелу.
Превод: Ајтјан ДелихјусеиноваПодунавски град Тутракан окупља произвођаче кајсије из региона на традиционалном празнику „Тутракан – престоница кајсије“. Познаваоци овог укусног воћа у недељу ће се окупити 20. годину заредом. Како традиција налаже, биће представљене..
Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..
Рано ујутро момци и девојке се окупљају на ливадама да играју са сунцем. "Верује се да тада сунце игра, јер је летња дугодневица" – ово је по речима осмогодишњег Ива Илијева из Софије најважније што треба да знамо о Ивањдану. Иво је један од..