Парламент је одлучио да се 25. октобра ове године заједно са изборима за локалне органе власти одржи и референдум, али са само једним питањем – да ли да уведемо електронско гласање. Тј., посланици нису испоштовали жељу 570 хиљада бугарских грађана који су прошле године подржали предлог шефа државе о референдуму не само о даљинском гласању, него и о обавезном гласању и гласању за личности, а не за партијске листе.
Након што је 2014. г. предлог Росена Плевнелијева одбацио претходни парламент, неуспех се поновио и јуче. На почетку дебате председник лично је представио своје аргументе, наводећи да је референдум о изборним правима важан исто колико важне су и уставне промене. Према Росену Плевнелијеву, политичари треба да имају поверења у своје бираче и немају разлога да их онемогуће да сами одлуче како да бирају своје представнике у Народном собрању:
Последњих година смо сведоци опасног процеса делегитимације институција, партија и, на жалост, политичког система у целини. Узрок тога је и изгубљена вера да је сваки грађанин важан, да свако може да промени државу својим гласом и да демократија нам пружа могућност да непосредно учествујемо у доношењу одлука. Не постоји снажнији инструмент који би нам помогао да повећамо поверење људи у нас од референдума!
Већ на почетку дебате посланици су предложили различите редакције питања о непосредном избору посланика и обавезном гласању и све су оне биле одбачене. Социјалисти су предложили бирати пола посланика по већинском, а пола по пропорционалном систему и повезати обавезно гласање са санкцијама.
Јер ако су бирачи сигурни да неће осетити било какве – за њих повољне или не – последице, нећемо забележити неке посебне резултате у њиховој активности, казао је Јанаки Стоилов.
Из Покрета за права и слободе су предложили бирати све посланике непосредно.
Покрет неће бити саучесник дејства да променом изборног система обезбеђује службене једнопартијске већине првој политичкој сили у Бугарској, независно ко је она, коментарисао је лидер покрета Љутви Местан.
Из Патриотског фронта су предложили да размотре и гласају понаособ свако предложено од стране председника питање и то су подржали из партије ГЕРБ. Тако је дошло до искључења питања о непосредном и обавезном гласању из референдума. Широком већином пак је донето решење о одржавању референдума само по питању о електронском гласању.
У међувремену су се у парламентарним ходницима питали да ли неуспех 2/3 предвиђеног референдума није део неког посла владајуће гарнитуре са Покретом за права и слободе за његову подршку по питању о реформи судства. Свакако да обавезно гласање не иде на руку Покрету. А свим партијама није се допала идеја о додавању већинског елемента.
Супредседник Патриотског фронта Красимир Каракачанов је окарактерисао све што се десило као договор између Покрета за права и слободе и партије ГЕРБ. Истог става је био и Филип Попов из Бугарске социјалистичке партије: Данас смо поново били сведоци овог историјског, корпоративног, удруживања.
Председник посланичке групе партије ГЕРБ Цветан Цветанов пак је изразио своје разочарење понашањем својих коалиционих партнера – реформатора:
Што се тиче увођења елемента већинског изборног система и начина на који су га реформатори демонстративно одбацили, сматрам да то није поштено према оних 570 хиљада потписника петиције чији су иницијатори били и припадници Реформистичког блока. Не знам када су они искрени.
Ово решење парламента не уважава у пуној мери вољу бугарског народа да сам одређује правила избора својих посланика. То пак је рекао председник Росен Плевнелијев после гласања. Устав јасно одређује улогу и одговорности сваког како би постојала и радила непосредна демократија. Коначну одлуку доноси Народно собрање и свака политичка снага у њему сноси политичку одговорност за своје потезе, навео је председник.
Превод: Александра Ливен
После још једног неуспелог покушаја да се изабере председник Народног собрања, посланици настављају заседање данас у 10 часова. На последњем гласању, одржаном у среду, 20. новембра, највише подршке добили су Раја Назарјан из коалиције ГЕРБ-СДС и..
Посланици Народног собрања Бугарске ни након четвртог гласања нису успели да изаберу председника парламента. Од четворо предложених кандидата, у други круг су ушли Раја Назарјан, кандидаткиња ГЕРБ–СДС-а, и Силви Кирилов, предложен од стране странке..
Конститутивна седница Народног собрања, која је почела 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће поново покушати да изаберу председника Парламента, што је већ четврти пут у актуелном сазиву. Представници коалиције ГЕРБ-СДС остали су при..
Партија „Настављамо промену – Демократска Бугарска“ (НП-ДБ) саопштила је да неће дати подршку кандидатима за председника 51. сазива Народног собрања..
И данашњи, осми покушај посланика у Народном собрању да изаберу председника парламента завршио је неуспехом. На почетку дана појавио се трачак наде да ће..
Проруски кандидат води на председничким изборима у Румунији У првом кругу председничких избора у Румунији, на којима је излазност била већа од 52%,..