Парламент је одлучио да се 25. октобра ове године заједно са изборима за локалне органе власти одржи и референдум, али са само једним питањем – да ли да уведемо електронско гласање. Тј., посланици нису испоштовали жељу 570 хиљада бугарских грађана који су прошле године подржали предлог шефа државе о референдуму не само о даљинском гласању, него и о обавезном гласању и гласању за личности, а не за партијске листе.

Након што је 2014. г. предлог Росена Плевнелијева одбацио претходни парламент, неуспех се поновио и јуче. На почетку дебате председник лично је представио своје аргументе, наводећи да је референдум о изборним правима важан исто колико важне су и уставне промене. Према Росену Плевнелијеву, политичари треба да имају поверења у своје бираче и немају разлога да их онемогуће да сами одлуче како да бирају своје представнике у Народном собрању:

Последњих година смо сведоци опасног процеса делегитимације институција, партија и, на жалост, политичког система у целини. Узрок тога је и изгубљена вера да је сваки грађанин важан, да свако може да промени државу својим гласом и да демократија нам пружа могућност да непосредно учествујемо у доношењу одлука. Не постоји снажнији инструмент који би нам помогао да повећамо поверење људи у нас од референдума!

Већ на почетку дебате посланици су предложили различите редакције питања о непосредном избору посланика и обавезном гласању и све су оне биле одбачене. Социјалисти су предложили бирати пола посланика по већинском, а пола по пропорционалном систему и повезати обавезно гласање са санкцијама.

Јер ако су бирачи сигурни да неће осетити било какве – за њих повољне или не – последице, нећемо забележити неке посебне резултате у њиховој активности, казао је Јанаки Стоилов.

Из Покрета за права и слободе су предложили бирати све посланике непосредно.

Покрет неће бити саучесник дејства да променом изборног система обезбеђује службене једнопартијске већине првој политичкој сили у Бугарској, независно ко је она, коментарисао је лидер покрета Љутви Местан.

Из Патриотског фронта су предложили да размотре и гласају понаособ свако предложено од стране председника питање и то су подржали из партије ГЕРБ. Тако је дошло до искључења питања о непосредном и обавезном гласању из референдума. Широком већином пак је донето решење о одржавању референдума само по питању о електронском гласању.

У међувремену су се у парламентарним ходницима питали да ли неуспех 2/3 предвиђеног референдума није део неког посла владајуће гарнитуре са Покретом за права и слободе за његову подршку по питању о реформи судства. Свакако да обавезно гласање не иде на руку Покрету. А свим партијама није се допала идеја о додавању већинског елемента.

Супредседник Патриотског фронта Красимир Каракачанов је окарактерисао све што се десило као договор између Покрета за права и слободе и партије ГЕРБ. Истог става је био и Филип Попов из Бугарске социјалистичке партије: Данас смо поново били сведоци овог историјског, корпоративног, удруживања.

Председник посланичке групе партије ГЕРБ Цветан Цветанов пак је изразио своје разочарење понашањем својих коалиционих партнера – реформатора:

Што се тиче увођења елемента већинског изборног система и начина на који су га реформатори демонстративно одбацили, сматрам да то није поштено према оних 570 хиљада потписника петиције чији су иницијатори били и припадници Реформистичког блока. Не знам када су они искрени.

Ово решење парламента не уважава у пуној мери вољу бугарског народа да сам одређује правила избора својих посланика. То пак је рекао председник Росен Плевнелијев после гласања. Устав јасно одређује улогу и одговорности сваког како би постојала и радила непосредна демократија. Коначну одлуку доноси Народно собрање и свака политичка снага у њему сноси политичку одговорност за своје потезе, навео је председник.

Превод: Александра Ливен