Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Европска дијагноза за Балкан

БНР Новини
Аутори зборника „Балкан у другој деценији 21. века“
Фотографија: Мария Пеева

У овим врелим летњим данима у Бугарској академији наука представљена је књига посвећена вечито актуелној и врућој теми – Балкану. Аутори зборника под насловом „Балкан у другој деценији 21. века“ су научници са Института за балканистику с Центром за истраживање историје и културе Трачана при БАН.

Ево шта су двојица од њих рекли за Радио Бугарска:

У процесу интеграција земаља западног Балкана фокус је обрнут, сматра др Бисер Банчев, стручњак за савремену историју југоисточне Европе. За земље Балкана оне представљају прилику за напредак, посебно што се тиче повећања конкурентности и унапређења регионалног развоја. А Брисел их посматра кроз призму безбедности. Тако се једно питање сагледава са две различите тачке гледишта. Према дру Банчеву, Подгорица и Београд представљају две крајности интеграција западног Балкана: док Црна Гора настоји да се убрза процес прикључења НАТО и ЕУ, Србија је више пажње посветила унутрашњој консолидацији.

Које су препреке за европске интеграције?

Оне су две врсте. Прве су објективне природе као што је, рецимо, застарела привредна структура земље. Забрињавајуће су субјективне препреке које су на политичком и декларативном нивоу - коментарише др Банчев. – Прошле године је Европска комисија изјавила да ће балканске земље у ЕУ ући најраније 2020. године. Изјава европских званичника је разочарала многе, али је упркос томе реч о објективној перспективи пошто је сам преговарачки процес подоста дугачак. Ситуација у Грчкој је показала да ће у наредних 7 година структурни фондови бити исцрпљени. То је и разлог да у земљама региона расте евроскептицизам. Грчка је изолован случај, али је добра илустрација истовремене љубави и мржње према ЕУ, што је карактеристично за наша друштва.

Пут евроинтеграција променио је односе Срба и Албанаца. Др Боби Бобев, историчар и бивши амбасадор Бугарске у Албанији и на Косову, коментарише:


Дошао је тренутак кад је налажење перспективе за евроинтеграције западног Балкана почело имати позитиван ефекат на њега. Кад погледамо шири оквир региона, то је први случај у историји када све земље Балкана имају заједнички спољнополитички циљ. С једне стране, забележен је напредак у односима Србије и Албаније. У последњих годину дана одржана су два билатерална састанка председника влада у Београду и Тирани, била је то прва званична посета српког премијера Албанији у историји. Коментатори су посете назвали „историјским“. Реч је о похвалном унапређењу односа Србије и Албаније, а то ће свакако имати позитиван утицај на политичку климу региона. С друге стране, унапређен је и продубљен дијалог између Београда и Приштине. Обе стране су схватиле да од постепеног регулисања билатералних односа зависи њихова европска будућност.

У вези са идејом о стварању тзв. Велике Албаније, др Бобев је подсетио да су на првој заједничкој седници влада Албаније и Косова одржаној у Призрену у јануару 2014. године, тадашњи премијери Еди Рама и Хашим Тачи одговорно рекли да је окупљање свих Албанаца могуће једино и само приступањем Албаније и Косова ЕУ.


Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографија: ЕПА/БГНЕС



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

 Радмила Шекеринска

Хроника балканских догађаја

Македонка постављена за заменика генералног секретара НАТО-а Генерални секретар НАТО-а, Марк Руте, именовао је Радмилу Шекеринску из Северне Македоније за нову заменицу генералног секретара Алијансе. "Драго ми је да могу да објавим да је она..

објављено 22.11.24. 09.25

Посланици поново бирају председника Народног собрања

После још једног неуспелог покушаја да се изабере председник Народног собрања, посланици настављају заседање данас у 10 часова. На последњем гласању, одржаном у среду, 20. новембра, највише подршке добили су Раја Назарјан из коалиције ГЕРБ-СДС и..

објављено 22.11.24. 08.05

Четврти неуспешан покушај избора председника бугарског парламента (ОБНОВЉЕНА)

Посланици Народног собрања Бугарске ни након четвртог гласања нису успели да изаберу председника парламента. Од четворо предложених кандидата, у други круг су ушли Раја Назарјан, кандидаткиња ГЕРБ–СДС-а, и Силви Кирилов, предложен од стране странке..

ажурирано 20.11.24. 14.20