У мају је Европска комисија предложила Бугарској да прихвати 788 азиланата од укупно 40.000 за целу ЕУ, који би били преусмерени из Италије и Грчке, а такође и око 200 људи из трећих земаља који траже азил у некој од држава чланица ЕУ. Након одржане прошле недеље седнице Савета ЕУ за правосуђе и унутрашње послове, у чијем је раду учествовала и министарка унутрашњих послова Бугарске Румјана Бачварова, ова бројка је пала на 500 лица.
Бугарска влада је практично смањила за око 33 одсто број тражилаца азила, које ће, како се планира, наша земља прихватити у оквиру Европске агенде за миграције, изјавила је министарка Бачварова. Она је нагласила да су учесници седнице имали слуха за аргументе Бугарске која је уједно изразила солидарност и спремност да помогне најпогођенијим земљама. Оно што је постигнуто у овој области није нимало безначајно, јер је, према подацима МУП-а, само у првих шест месеци ове године миграциони притисак повећан 4,5 пута у односу на исти период 2014. По речима председника Државне агенције за избеглице Николе Казакова, попуњено је 75 одсто капацитета њених центара за смештај избеглица, али њихова максимална попуњеност може бити 90 одсто, зато што се расподела миграната по центрима врши по неколико основа - вероисповести, пола, брачног стања итд. Дакле, слободних смештајних капацитета у постојећим центрима је 15 одсто. Тражиоци азила у Бугарској су углавном држављани Сирије, Авганистана и Ирака. Наша држава издваја средства из свог ограниченог буџета и без обзира на финансијске и економске проблеме чини све што је могуће да би се носила са једним од најозбиљнијих изазова – појачаним миграционим притиском. 20 одсто средстава из буџета безбедности одлази на избеглице.
Током међународне конференције под покровитељством Министарства спољних послова Бугарске на тему „The EU in a changing global environment: What’s next for Europe’s Neighbors - The Bulgarian perspective“, висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Федерика Могерини изјавила је да Бугарска мора да дели одговорност за враћање економских имиграната. „Сматрали смо да свака земља може сама да реши проблем избеглица. Ово је европско питање које ће, по свему судећи, бити константно. Питање контроле граница мора бити решено на европски начин. Земље на границама као што је и Бугарска, знају да је лоше ако немамо прави систем за пружање гостопримства избеглицама“, додала је Могерини. По њој, у неким случајевима помоћ је потребна Италији, а у другим Бугарској, Грчкој или Португалу. „Ако вам сада не треба помоћ, доћи ће време када ће бити неопходна. Реч је о нашем угледу ван Европе“, рекла је још Могерини. Она је начелно у праву, али пошто поменути „прави систем“ за пружање гостопримства избеглицама још увек не постоји, пограничне државе ће и даље бити подвргнуте најснажнијем миграционом притиску, а друге можда и неће бити тако солидарне.
Бугарска је као земља, која је директно на удару имиграната, показала своју солидарност и гостопримство, без обзира на цену и проблеме на унутарполитичком плану. Она је за то добила захвалност. Али добро би било да има опипљивије солидарности са солидарнима, чак и само због угледа Европе ван Старог континента.
Превела: Марина Бекријева
Лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов мора јасно одговорити да ли ће удаљити Дељана Пеевског из свог окружења и вратити се европском путу Бугарске, или ће наставити сарадњу с Пеевским и водити земљу у правцу диктатуре коју Пеевски тренутно покушава да изгради,..
„Северна Македонија још није усвојила неопходне измене како би у Устав укључила припаднике других народа који живе на њеној територији, као што су Бугари.“ Ово се наводи у извештају о проширењу ЕУ, који су представили европски комесар за проширење Оливер..
Кирил Петков, копредседник партије „Настављамо промену“, изјавио је за Нову ТВ да још увек немају одговор политичке партије на предлог да се у новом 51. сазиву Парламента успостави санитарни кордон око ДПС – Нови почетак. Он је нагласио да одговорност..
Укидање унутрашње граничне контроле на копненим границама с Бугарском и Румунијом у Шенгену постаће реалност за неколико недеља, сматра европска комесарка..
Македонка постављена за заменика генералног секретара НАТО-а Генерални секретар НАТО-а, Марк Руте, именовао је Радмилу Шекеринску из Северне..
Румунија и Бугарска имају шансе да приступе шенгенском простору и копненим путем од јануара 2025. године. Ово је изјавио министар унутрашњих послова..