Ових дана се на улицама Софије поново чују узвици које су учесници протеста извикивали. Ове године је њихов број знатно мањи него пре две године када се на хиљаде грађана сваке вечери окупљало у центру бугарске престонице у знак протеста против олигархије у земљи. Две године касније поново се почело шушкати о протурању интереса одређених олигарха и моћника у судски систем. А као што се испоставило, после "историјског" по речима политичара компромиса постигнутог у четвртак, главни камен спотицања и даље није уклоњен. Цена компромиса је висока. Није случајно што је Радан Канев, један од вођа десно оријентисаног Реформистичког блока, поменуо могућност одржавања ванредних избора у случају да не дође до компромиса. Као што гласи једна стара новинарска шала, телеграфски стуб је, у ствари, добро "излекторисан" и сређен бор. Нешто слично се догодило и бучно прокламованој како код нас, тако и у Бриселу реформи судства у Бугарској. Од њене првобитне концепције преостао је само костур. Најбитнија промена, јавно гласање у Високом савету судства, постала је жртва „невероватног успеха“ компромиса до којег је дошло у пет до дванаест. Гласање ће и даље бити тајно што ће неибежно потхранити сумње да судије и тужиоци гласају под притиском споља. Главни смисао идеје о реформи јесте да се поновно форматира модел управљања судским системом тако што ће се прекинути зависности у њему. Изгледа да су те идеје „пун погодак,“ судећи по енергичном противљењу њиховом спровођењу у дело. То објашњава и велико разочарење од уређења реформе. Тешко ће уставне промене смањити број људи који не верују у независност суда. А њихов број сеже и до удела од 90 посто у укупном становништву земље. У ствари, главни и најпроблематичнији камен спотицања је сасвим друге природе. Судска власт у Бугарској је у рукама опасне елите која се формирала у првим годинама након демократских преображаја у земљи 1989. године. Дотична елита је задовољна тренутним стањем и нипошто не би дозволила да се оно промени. И то нас не треба чудити – судски систем је најзакржљалији део друштвеног живота у посткомунистичкој Бугарској у којој процес демократизације тече изузетно спорим темпом. Дуги низ година је о исходима судских поступака одлучивала Партија. Од 10. новембра 1989. прошло је 25 година, што је изгледа исувише кратко време како би се у судском систему родила потреба за смањењем утицаја економских и политичких моћника. А управо то очекује Брисел од владе у Софији.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
У Великом Трнову, на северу Бугарске, Васкрсење Христово биће дочекано на врху тврђаве Царевец. Капије тврђаве Царевец биће отворене у 22.30 часова на Велику суботу, а тачно сат касније, испред Патријаршијске цркве Вознесења Господњег, почеће пасхално..
Уочи најрадоснијег хришћанског празника – Васкрса, широм Бугарске организују се бројна догађања. У Софији, фондација „От нас зависи“ уприличила је манифестацију под називом „Велико васкршње фарбање јаја“, која се одржава од 11 до 15 часова у..
Један ружичасти пеликан постао је права атракција за житеље Варне. Стотине људи га свакодневно виде у близини луке Варна и журе да објаве његове фотографије на друштвеним мрежама. Мештани су неситу дали име Стојчо, а локални рибари деле свој улов с овом..
Према подацима Националног завода за статистику, број становника у Бугарској на крају 2024. године износио је 6.437.360, што представља смањење од 8.121..
Данас ће се у Народном собрању, на иницијативу министра социјалне политике и рада Борислава Гуцанова, одржати округли сто на тему „Демографија –..
Према најновијим подацима европске статистичке службе Евростат, чак 93,3 милиона грађана Европске уније — што представља 21% укупног становништва — у..