За већину Бугара град Тројан и насељена места у његовој околини представљају изузетну могућност за одмор и рекреацију. Овај део Старе планине је до недавне прошлости био један од развијених индустријских центара у земљи. Пре демократских преображаја 1989. године у том крају су била највећа предузећа за прераду дрвног материјала и фармацеутске компаније, који су обезбеђивали посао локалном становништву. Нажалост, криза и демографски пад су учинили своје. Али упркос томе, Општина Тројан успева да се избори са недаћама рачунајући пре свега на сектор туризма и предузетнички дух мештана.
Тројанска шљивовица је постала један од симбола овог града. Други заштитни знак Тројана је Стара планина са својим несвакидашњим призорима, изворима минералне воде и стазама које вијугају према брдима водећи до нетакнутих људском руком кутака. Тројан је надалеко чувен по томе да негује старе занате и пре свега по својој керамичкој школи која има дугогодишњу традицију. Овај град у загрљају Старе планине дочекује око 120.000 туриста годишње, посећују га првенствено домаћи туристи. На десетине породичних хотела и гостинских кућа који имају отворене, затворене базене и спа центре, хотела, кафана, спортских центара и сл. развија успешан бизнис и претвара овај део земље у рај за љубитеље одмора на планини.
Туризам је од посебне важности за преживљавање локалног становништва - рекла је председница општине Донка Михајлова. – То је и разлог зашто покушавамо да на све могуће начине промовишемо Тројан, пошто је наш град, нажалост, још увек слабо познат као туристичка дестинација на мапи Европе. Трудимо се да организујемо различите празнике и фестивале. Најпопуларнији међу њима је Празник шљиве који је недавно постао део једног пројекта Европске комисије под насловом „Европа о фестивалима и фестивали о Европи“. Трудимо се да скоро сваког викенда гостима и становницима општине предлажемо различите активности да бисмо на овај начин посетиоцима града омогућили да се упознају не само са добром храном, хотелима, минералним изворима и планинама, већ да нешто више сазнају о свакодневици и култури мештана.
Али Тројан далеко није само лепа природа, туризам, празници и добар провод. Свакодневица ове планинске општине је испуњена проблемима практичног живота. Сиромаштво, незапосленост, ниски наталитет, недостатак перспективе и посла за младе људе… Већина њих тражи своју срећу негде другде због чега и локална привреда трпи велике губитке. Али упркос томе, увек постоји трунчица светла на крају тунела. Поносни смо што смо у последње 3-4 године успели да смањимо стопу незапослености до 6,5 одсто, а у истом периоду незапосленост међу младима је опала са 17 на 11 одсто, рекла је Донка Михајлова. Али, с друге стране, признаје да у граду у коме живи 22.000 становника, тешко се задржавају образовани и високо квалификовани млади људи који траже бољу реализацију и већи доходак.
Данас је запосленост у Тројану заснована, с једне стране, на занатима, а с друге – на вези са планином - објаснила је председница општине. - У општини послује 320 предузећа за производњу намештаја, међу њима је и таквих у којима је запослено око 200-300 радника. Посао у региону обезбеђују и две од водећих код нас фармацеутских компанија. Производња текстила је такође добро заступљена у том крају, а наше највеће предузеће за производњу текстилне конфекције обезбеђује 1.200 радних места. Успешно послују и машинска предузећа, као и таква за производњу мотора. Поред тога, стално се отварају нове фирме.
Једна од амбиција локалне власти је да побољша животни стандард локалног становништва. У те сврхе се користе углавном средства из европских фондова. За последњи програмски период је општина, у чијем је саставу 21 насељено место, искористила 72 милиона лева. Део новца је искоришћен за обнову 4 школе, 5 дечјих вртића, за набавку медицинске опреме у општинској болници, за изградњу културно-информативног центра у Тројану и сл. У поређењу са суседним општинама, општина Тројан је са највећим процентом апсорбованих средстава из европских фондова, или 1.730 лева по глави становника.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Венета Николова
Турска бродска компанија ће од 11. октобра 2024. г. успоставити трајектну услугу између Истанбула и Бургаса. Трајект ће превозити углавном туристе који бораве у Турској и желе да морским путем дођу на једнодневни или дводневни излет у Бугарску, рекла је..
Укупно 897.000 румунских туриста посетило је Бугарску у периоду од јануара до јула 2024. г, од којих је више од 500.000 земљу посетило у периоду мај – јул. Варна, Несебар, Балчик и Софија су водеће дестинације у Бугарској међу румунским туристима...
У августу 2024. године број путовања Бугара у иностранство износи 903.400, што је за 8,3% више у односу на исти месец 2023, саопштили су из Националног завода за статистику. За 19,6% повећан је број путовања у туристичке сврхе, док раст..