У круговима бугарских спелеолога се увек деси нешто занимљиво. И овог пута има доста занимљивих ствари и новина. Пре пар дана Алексеј Жалов се вратио са спелеолошке експедиције у Албанији, а месец дана раније учествовао је у међународном истраживању вештачких пећина дуж обале реке Еуфрат у Турској. Он је дугогодишњи потпредседник Бугарске спелеолошке федерације, председник Балканске спелеолошке уније, члан Комисије за очување пећина при Европској спелеолошкој федерацији и Комисије за обуку и библиографију Међународног спелеолошког савеза УНЕСКО-а. Аутор је 9 књига.
Ево шта је он испричао о новооснованом Бугарском спелеолошком друштву:
То je нова идеја. Друштво је основано 28. марта ове године. Група људи – спелеолози од соја, доста активни, решили смо да оснујемо ново национално друштво са циљем да оно да нову смерницу истраживању пећина. Чланови друштва могу бити како спелеолози појединци, тако и спелеолошки клубови. Ево већ 4 месеца покушавамо да организујемо свој рад кроз стварање неких комисија, кроз организовање експедиција. Спровели смо неколико истраживања у Бугарској, учествовали смо и у истраживањима ван граница наше земље – били смо на једном конгресу о вештачким пећинама у Риму. Предстоји акција чишћења острва Дунава коју организују колеге из спелеолошког клуб „Приста“ – Русе, у коју ћемо се и ми укључити, тако да ћемо спојити корисно са пријатним. У околини града Русеа налази се десетак пећина које ћемо истражити. Такође, планирали смо да 2. августа спроведемо истраживање кроз које ћемо покушати да пронађемо везу између две пећине, у непосредној близини једна од друге, за коју претпостављамо да постоји. Уколико успемо да то остваримо, добићемо нове податке о пећинама у Бугарској, односно знаћемо да имамо и један пећински систем дуг 5 километара. Још увек нас је мало, али су наше идеје амбициозне и искрено се надам да ће се наше чланство повећати.
И то није све! У септембру ће шесторица представника друштва учествовати у експедицији у Ирану, а у Бугарску је позвано 6 спелеолога из Кине. Бугарско спелеолошко друштво тренутно припрема Меморандум о сарадњи са музејем „Земља и људи“, а идеја је да се тамо оснује спелеолошка библиотека. И не на последњем месту, чланови Друштва раде активно на изради Закона о пећинама о којем се прича већ пуних 10 година, али за сада без резултата. Тај закон треба што пре донети да бисмо спасили бугарске пећине.
Ево шта нам је Алексеј Жалов испричао о заједничким иницијативама балканских спелеолога:
Балканска спелеолошка унија посебан значај придаје Балканском спелеолошком кампу. Ове године одржаће се његово десето издање. У њему тренутно чланује 9 земаља, само Босна и Херцеговина и Косово још се нису придружили. На идеју грчких спелеолога организује се група за истраживање пећина – археолошких објеката на Балкану. У њу су се укључиле скоро све балканске државе. Израђен је сајт и свака земља доставља информације. Циљ је створити озбиљну базу података о тим објектима. У случају неких великих спелеолошких догађаја у различитим балканским земљама организатори позивају своје колеге из суседних земаља. На пример, сада у августу и септембру, у Пирин планини, у цирку Бански Суходол ће се одржати експедиција уз учешће спелеолога из Грчке и Србије. Бугарски спелеолози ће посетити острво Крит, где ће истраживати једну од најдубљих провалија на том подручју - око 800 метара. Учествоваће бугарски, грчки и турски спелеолози.
Алексеј каже да је његова страст Албанија и да је први пут ову земљу посетио 1991. године. Албанију посећује не само због пећина, већ и зато што га људи срдачно дочекују, а свака нова експедиција му доноси нова познанства. Од 4. до 11. јула тамо је учествовао у новом истраживању албанских пећина чији је организатор био он.
Превод: Албена Џерманова
Фотографије из личне архиве Алексеја Жалова
Велико Трново је град с највише културно-историјских знаменитости у Бугарској. Нема човека у Бугарској ко је дошао у Трново, а да није осетио велико узбуђење, а страни туристи остају одушевљени архитектуром, сачуваним духом некадашњег Трновграда и..
У Бугарској не постоји тачна статистика о броју Бугара широм света, али према подацима које је Министарство спољних послова Бугарске објавило прошле године, у иностранству живи око 2,8 млн наших сународника. Према последњем попису становника из 2021...
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
У недељи током које се обележава Мечкиндан, Светски фонд за заштиту природе (WWF) Бугарска усмерио је пажњу јавности на шест младунчади медведа сирочади,..
Одлука председника САД Џоа Бајдена да Украјини дозволи коришћење америчког оружја за нападе дубоко унутар руске територије изазвала је бурне реакције..