Органска пољопривреда и исхрана производима од сировина добијених у еколошки чистим подручјима уз веће разумевање природних процеса постепено је постала нова модна пасија у развијеном свету. Артикли са ознаком „Bio“ изложени су на посебним штандовима у самопослугама да би клијенти лакше разликовали храну произведену на конвенционалан начин од еколошки чистих намирница.
Према статистичким наводима, у задњих 10 година површине на којима се развија органска пољопривреда у свету удвостручене су. Неки људи чак замишљају како ће једног дана био-производња истиснути конвенционални узгој воћа, поврћа, житарица и животиња. За сада ова роба није масовно доступна због веће цене. То је основни разлог што домаћа органска храна остаје далеко од интересовања већине потрошача у Бугарској. Тржиште био-производа је релативно слабо развијено – на њему се пласира тек 10 одсто домаће робе из органског узгоја. Све остало иде у продавнице ЕУ, САД и Јапана.
Иначе Бугарска се окренула светском тренду проширивања органске производње. Произвођача био-хране у нас је већ 4.000 и њихов број расте из године у годину, на шта указују подаци Бугарске асоцијације „Биопродукти“ („Биопроизводи“). Програм о развоју руралних подручја подстиче пољопривреднике да прелазе са конвенционалног на органски узгој.
Субвенције су важне, али већи значај има филозофија органске производње, зато што она није штетна за природу, а храна из таквог узгоја је корисна за људско здравље – каже Албена Симеонова, копредседница бугарске асоцијације “Биопроизводи“. - Органска храна не присуствује у Правилнику о нормативу друштвене исхране деце у установама за децу, а према томе ни у менијима дечјих вртића и школа. Наша производња је скоро у целости окренута иностранству, што није препрека развоју овог сектора у Бугарској. Шанса малих и средњих фармера је управо органска производња. Остајући на селу и бавећи се неконвенционалном земљорадњом ми помажемо развоју малих насељених места и одржавању баланса у природи. Наш циљ је да испоручујемо храну високог квалитета, безбедну за конзумацију, да чувамо околину и да предности нашег привређивања промовишемо међу што је могуће ширим кругом потрошача.
Божидар Петков се годинама бави производњом био воћа. Он узгаја малине у околини града Тројана. Ово подручје је међу еколошки најчистијим у земљи и најпогоднијим за органску пољопривреду. Он је председник Асоцијације узгајивача малина. По његовим речима, иако бугарски потрошачи не показују неко веће интересовање за еколошко воће и поврће, могућности за веће профите у овом сектору су све веће:
У задње време имамо све више клијената из Немачке, Холандије, скандинавских земаља и САД. Ствара се простор за све већу добит, али за сада је мали обим робе препрека за наступ на великим тржиштима. Настојимо да повећамо производњу, а тиме и шансе да се пробијемо на тим тржиштима. Разлика у цени производа из органског и конвенционалног узгоја није превелика, али је за нас, који се бавимо еколошком земљорадњом овакав начин привређивања истовремено ствар менталитета и начин живота. Нећемо поклекнути пред тешкоћама. Мени је драго што могу да се у свом свакодневном раду вратим методама које су примењивали наши преци. Додуше, површина обухваћених органском пољопривредом је све више, али стиче се утисак да је та производња вођена скоро искључиво комерцијалним интересима. У овом програмском периоду се изводи мноштво пројеката и верујем да ће се овај тренд задржати и у будуће. Ако смем посаветовати почетнике у органској производњи, поручио бих да крену малим корацима, да најпре засеју релативно мале површине и да себи допусте да уче на властитим грешкама. Постоји критичан период преласка са конвенционалне на еколошку земљорадњу који траје отприлике 3 године. У том периоду фармер се суочава са највећим тешкоћама. Потом се постепено успоставља био равнотежа у пољопривредном газдинству, процеси се настављају природним путем, па је тада потребна само минимална интервенција човека.
Превела: Ана АндрејеваБугарска и Румунија настављају да доминирају у сектору пословних услуга у Југоисточној Европи, а у Букурешту и Софији налази се 43% пружилаца услуга у региону, наводи се у извештају о аутсорсинг индустрији у ЈИЕ за 2023. годину, који је представио Илија..
Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије „Лукоил Нефтохим Бургас“. Јуче је Фајненшел тајмс“, позивајући се на своје изворе, пренео да руски..
Руски енергетски гигант „Лукоил“ планира продају своје највеће рафинерије на Балкану, која се налази у Бургасу, преноси Financial Times (FT). Очекује се да ће ова трансакција бити званично обелодањена до краја 2024. године. Како се наводи, компанија..
Потпредседница владе и министарка финансија Људмила Петкова изјавила је да у 2025. години неће доћи до повећања пореских оптерећења, укључујући..