Човек који не чита добре књиге, нема никакве предности у односу на онога који их уопште не зна читати, казао је још у 19. столећу амерички писац Марк Твен.
Да ли Бугари читају? Која штива преферирају? Да ли ће дигиталне књиге истиснути папирне? Зашто Бугари све ређе користе услуге библиотека? Одговоре на ова и нека друга питања везанa за читање потражили смо од највеће Фејсбук групе потрошача електронских књига, библиотекара и продаваца књига. Ево и резултата нашег истраживања.
Према подацима Националног завода за статистику, у 2011. години 51 одсто грађана Бугарске није прочитало ниједну књигу, док је свега 19 одсто прочитало више од 10 књига. Ове бројке стварно изазивају забринутост и зато умањују радост због иначе све веће популарности интернет група које окупља љубав према књигама и читању. Међу омиљеним домаћим класицима испитаних су Димитар Димов, Димитар Талев, Иван Вазов и Николај Хајтов, а између страних писаца: Шекспир, Михаил Булгаков, Џон Стајнбек и Габријел Гарсија Маркес.
Што се савремених бугарских аутора тиче, половина учесника анкете каже да воли и чита њихова дела. 27 одсто, међутим, категорично изјављује да радови савремених књижевника ничим не завређују њихову пажњу, док је невелики проценат одговорио да је читање тих књига једноставно у моди. Георги Господинов, Донка Петрунова, Иван Тренев – то су пишчева имена која су испитаници најчешће помињали.
Да ли се с тим слаже Павлина Генова која ради у једној познатој бугарској књижари?
Савремени домаћи аутори који пишу за одрасле нису баш најтраженији. Изузетак је популарни Стефан Цанев, који у последње време није издао ништа ново, али и његова ранија дела имају добру прођу. Купују се такође књиге Калина Терзијског, али све у свему књиге бугарских писаца читаоци ређе узимају у руке. Деца су та која највише воле домаће писце и песнике. Малишане привлаче слике и фигуре у књигама, које по правилу бирају њихови родитељи. Адолесценти сами одлучују шта ће читати, а највише воле фентези и историјске романе савремених аутора. Између бугарских књижевника јако им се допада Јулка.
У спроведеном испитивању читалачких мишљења било је и једно веома битно у савременом дигитализованом свету питање – о месту е-књиге у животу Бугара. Практично сви испитаници су били категорични да дигитална књига никад неће истиснути папирну упркос свим предностима које нуди електронски читач. И ма да се ништа не може упоредити са мирисом свеже штампе и осећајем страница међу прстима, иако такво издање скупље кошта од електронске књиге, тек 4 одсто читају искључиво штампане књиге.
66 одсто учесника анкете ретко или уопште не користи услуге библиотека и домова културе. Као препреке наводи се мањи број библиотека, недовољно добре услове у читаоницама, мањак нових књига или кашњење њихове набавке.
Све то потврђује Љубов Иванова, библиотекар са скоро 30-годишњим стажем у једном од софијских домова културе:
У библиотеку долази све мање људи, јер све ређе налазе литературу која им је потребна. Раније смо примерке лепе књижевности набављали централизовано, а још смо и сами додатно куповали неке друге наслове. Сада располажемо са око 50 евра месечно за куповину нових књига и код цена од 8 до 10 евра за примерак у просеку и сами можете израчунати колико књига можемо да додамо нашим фондовима у току једне године.
За оних 34 одсто који посећују библиотеке постоји добра вест. Она ће вероватно обрадовати читаоце у мањим насељеним местима. Као и лица која не могу приуштити да издвајају средства за куповину књига. Министарство културе је одобрило нов Стандард библиотечко-информационих делатности. Његовим увођењем библиотеке у Бугарској ће испуњавати све европске и међународне услове рада у савременим центрима за ширење информације и знања.
Превела: Ана Андрејева
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни..