Котел нас је дочекао обилном кишом, али је лепота планинских врхова и вековних шума окупаних њоме, учинила наш сусрет са овим живописним градом из доба Препорода још јединственијим. У прошлости је географски положај Котела на стратешки важном планинском превоју, познатом под именом Демир Капија, био од кључног значаја за судбину његових становника, што му је у великој мери одредило место града богате прошлости, традиције и културе у националној историографији. Насеље, које је подигнуто у подножју врхова Разбојна, Коминчето, Вида, Сухи дјал и Чукарите, подсећа на котао (што на бугарском значи „котѐл“), одакле, према једној од теорија, потиче његово име.

Замeник председника општине Котел Детелина Адамова представља визит карту града:

Котел је град-легенда и град-историја. Он импресионира госте и туристе шармом старинских дрвених кућа чардаклија које су преживеле пожар из 1894. године, и непролазном романтиком легендарне прошлости. У неким народним песмама Котел је опеван као „дивна велика касаба“. (Реч „касаба“ је турског порекла, у значењу мали град, варошица у Османском царству. Међутим, она је преузета из арапског језика, у значењу: тврђава, утврђено насеље, па је блиска појму средњовековног града). Богата историја, јединствена и вековима очувана архитектура из доба Препорода, надалеко чувени котленски ћилими који задивљују својом раскоши, свежином и хармонијом боја и представљају изванредне обрасце ткачког стваралаштва, привлаче у овај сликовити град мноштво домаћих и страних туриста.

По речима гђе Адамове, Котел по саставу становништва чини мали верски и етнички мозаик. Овде живе у миру и слози Бугари, Турци, Роми и Каракачани. Становништво града броји 7.500 људи, а општина Котел обухвата укупно 20 села. Општинска управа је своје активности усмерила на изградњу нових путева на њиховом подручју.

Историјски музеј у Котелу је чувар непроцењивог блага традиционалне културе. Ево шта је директор музеја Пламен Мерџанов испричао о његовом оснивању:

Основе музејског рада у Котелу положио је велики патриота, јавни радник,  новинар и политичар из тог краја Петар Матејев. Он је 1937. године обезбедио потребна средства за изградњу зграде библиотеке-музеја, којој је поклонио своју музејску збирку, мемоаре и многе ретке историјске експонате. Ови предмети, као и они које су поклонили житељи Котела, чинили су основу музејске колекције. Први кустос библиотеке-музеја био је Божил Макавејев.

Она се временом претворила у привлачно место за научна истраживања и активности. Музејски експонати су разврстани у неколико тематских збирки:  археолошка збирка, колекција оружја, старе штампане књиге, архивско одељење, портрети, мапе и графика, за шта је заслужан родољуб Петар Цончев. Већина уметничких и других драгоцених предмета је поклон од Котленаца који живе у Добруџи. Године 1960. отворен је нови музеј, са идејом да буде посвећен периоду Препорода. Али с обзиром да су изложени експонати били углавном везани за свакодневни начин живота становника Котела, тај музеј је постао место за чување етнографских предмета велике културне вредности. 1981. године отворен је Пантеон Георгија Саве Раковског са музејом препородитеља из Котела. Раковски, који је родом из тог града, је зачетник организоване револуционарне борбе бугарског народа за ослобођење од османске владавине, револуционарни демократа, ерудита, новинар, историчар, етнограф.

Богата историја овог краја данас је представљена у Историјском музеју Котела. Девет музејских поставки у граду и оближњим насељима Жеравна, Медвен и Градец приказује њихову изузетну улогу у бугарској историји, као и упечатљиву материјалну и духовну културу локалног становништва.

Превела: Марина Бекријева

Фотографије: Шевкије Чакир и wikipedia.org