На први поглед ученици Националне школе фолклорних уметности „Филип Кутев“ у Котелу ни по чему се не разликују од својих вршњака – имају нове смартфоне, модерно обликовану косу, бучни су и весели, пуни радости и живота… Али за разлику од својих вршњака, посветили су се бугарском фолклору. За њих то значи остварен сан, будућност, професија, гостовање на домаћим и светским сценама…

Разговарамо са Сашком Ченковом, главним учитељем Националне школе фолклорних уметности у Котелу. Ево шта је она изјавила за Радио Бугарска:

„Музичка школа у Котелу је једна велика породица. Већи део године ђаци проводе овде – у школској згради и дому ученика они се обучавају, друже и баве креативним активностима. Школа има статус установе од националног значаја. Она је изнедрила познате домаће извођаче фолклора међу којима су гајдаш Иван Варимезов, солисткиња хора „Мистерија бугарских гласова“ Бинка Добрева, гајдашица Марија Стојанова - дугогодишњи предавач на Академији музичке и плесне уметности у Пловдиву, познати у свету кавалиста Теодосиј Спасов.

Школа је основана 1967. г. На почетку је припремала само извођаче на народним инструментима, а касније је додат смер народно певање. Пре 20 година извршен је први упис на смер за народне игре. Поред интерпретатора почели смо оспособљавати и градитеље народних инструмената: кавала, ћеманета, тамбуре, гајди. Поред музичких вежби наши ђаци имају часове и из општеобразовних и теоретских музичких предмета каква је уосталом пракса у свим музичким школама Бугарске. Њихова темељита знања им дају шансу да се запосле као предавачи музичке наставе или вођа музичких састава.”

Упитали смо ученицу 11. разреда Калину Костадинову које је њено омиљено фолклорно подручје.

„Допадају ми се сва подручја, она сачињавају мозаик нашег фолклора. Нека су нарочито специфична. Такво је рецимо Родопско фолклорно подручје које ми највише прија. Одушевљава ме и фолклор Граова, које је на средњем западу Бугарске. Ја сам из Царева, из Странџанског краја. Певам од малих ногу. Две године сам се припремала за упис на музичку школу, а пријавила сам се у Котелу. Свима који желе да се баве народном музиком поручила бих да јој се посвете свим срцем, да певају и свирају из душе – само тако ће успети да дочарају непревазиђену лепоту и снагу фолклора.“

Како се пише ауторска песма на фолклорној основи? Ово питање постављамо Димитру Иванову из 11. разреда:

„Улажем пуно труда у писање песме. Први покушај сам начинио прошле године, а у томе ми је помогла моја професорица певања Стефанка Георгијева. Ја сам из села Аспарухова код Бургаса. Мој деда воли да пева народне песме и ја сам од њега наследио љубав према фолклору. И моја сестра је завршила ову школу. У нашој породици скоро сви смо музичари.

Превела: Ана Андрејева