У тренутку повећаних тензија у ЕУ због грчке дужничке кризе, председник земље Росен Плевнелијев и министар спољних послова Данијел Митов обавили су званичну посету Украјини. Ово је прва посета једног бугарског председника Кијеву после 12-годишње паузе. Разговори у украјинској престоници оставили су утисак да је главни циљ посете био да званична Софија још једном потврди политичку подршку Украјини у споровима са Русијом. Плевнелијев је посетио Кијев у драматичном тренутку руско-украјинског гасног конфликта.

Пар дана пре званичне посете су се преговори о испорукама гаса између Украјине, Русије и Европске уније завршили без конкретног резултата. Руска страна није прихватила захтеве Кијева за попуст на руски гас до краја године. Украјина је престала да купује руски гас, а „Гаспром“ је објавио да ће највероватније одустати од транзита гаса преко територије Украјине после 2019. године и не намерава да то касније настави. Кијев жели да задржи контролу над транзитом гаса из Русије у Европу, али, с друге стране, постоји могућност да добија гас и помоћу реверзивних веза са Словачком, Мађарском и Пољском. Очекује се да украјинска влада следеће недеље седне за преговарачки сто са Европском банком за обнову и развој, Европском инвестиционом банком и Међународним монетарним фондом о додели финансијске помоћи за куповину потребне количине плавог горива како би у потребном обиму напунила своја подземна складишта и обезбедила гас за јесење-зимски период. Бугарска не може бити индиферентна на развој догађаја јер кроз Украјину пролази скоро читава количина гаса коју конзумира. У тако насталој ситуацији, у Кијеву је председник Плевнелијев рекао да је коришћење постојећих и добро изграђених мрежа за пренос и дистрибуцију гаса економски исплативије и оправданије него да се улажу милијарде у реализацију нових пројеката. Шеф државе је отворено стао на украјинску страну у спору са Русијом и коментарисао да гас није оружје, већ роба коју произвођачи треба да транспортују и продају у Европи, по тржишним ценама и уз поштовање уговора. Како се не би поновила гасна криза из 2009. због спорова између „Гаспрома“ и Украјине. Плевнелијев је настојао да трговина гасом треба да буде усаглашена са захтевом ЕУ да свака земља има три алтернативне земље испоручиоца и три алтернативне гасне руте.

Посета се подударила са периодом нових преговора у Минску у оквиру Контакт групе за Украјину. У саставу групе су представници Кијева, Москве, Организације за европску безбедност и сарадњу као и проруски сепаратисти који су очекивали да се Русији, слично Криму, припоји и источни део Украјине. Усред новог круга преговора о том болном питању, председник Плевнелијев који борави у Кијеву категорично је поновио да Бугарска подржава суверенитет, независност и територијални интегритет Украјине, не признаје и неће признати анексију Крима и Севастопоља и сматра да излаз из кризе у Донбасу у источној Украјини пролази кроз извршење Минских споразума, и тиме стао на страну Кијева и по том проблему.

Украјински председник Петро Порошенко је најавио рад на пројектовању новог транспортног правца чија ће почетна тачка бити Одеса, а који ће повезати Украјину са Румунијом и Бугарском. Председник Плевнелијев је изјавио да се припрема обнављање трајектне везе између бугарске луке Варна и украјинске луке Иличивска у Одеској области. Он је такође образложио економску целисходност пројекта и као позитиван пример навео обновљену бродску линију између бугарске луке Бургас и грузијске луке Поти која је, по његовим речима, претворила Бугарску у друго по величини експортно тржиште Грузије.

Тема разговора било је и стање бугарске мањине у Украјини. Бугарска страна је том приликом изразила захвалност украјинској политици према етничким Бугарима. Министар спољних послова Данијел Митов је изразио задовољство што се програми бугарског тв канала "БНТ Свет" емитују у Одеси и Измаиљу као и очекивање да ће овај канал бити ускоро доступан и у другим градовима Украјине што би било од изузетног значаја за очување и неговање самосвести бугарске заједнице тамо и повећање њене информисаности о ЕУ и НАТО, доприносећи тиме још активније развоју Украјине и њеним европским интеграцијама. Пут европских интеграција међутим присуствује, на један или други начин, практично у свим разговорима за време председникове посете као тема која уједињује две земље.

Превеле: Ајтјан Делихјуесинова, Ана Андрејева