„Ко краде оца свог и матер своју, и говори: Није грех, он је друг крвнику“, подучава нас Књига Приче Соломунове. Бугарски законодавци су се потрудили да промене Закон о социјалном осигурању како би од 1. јула бар иоле побољшали бедни животни стандард пензионера.
Поред минималне плате повећани су и дохоци пензионера на основу швајцарске формуле према којој се пензије индексирају са процентом који представља збир половине раста основице осигурања и половине индекса потрошачких цена у претходној календарској години. За 2014. г. овај проценат је 1,9 одсто. Према томе је минимална старосна пензија „скочила“ са 154,50 лева (78,99€) на 157,44 лева (80,50 €) месечно. Социјална пензија од истог датума износи 115,15 лева (58,88€). Највиша могућа пензија по Закону о пензијском осигурању порасла је на 910 лева (465€). Ваља напоменути да је одређени износ границе сиромаштва у Бугарској за 2015 г. 286 лева (146€).
Ни они који нису највештији у рачунању одмах ће схватити како ће, захваљујући овој промени, пензионери моћи да „одреше кесу“ и месечно додају у своју потрошачку корпу још две кифле од оних мало софистициранијих или пак кифлице са виршлама.
Како пензионери коментаришу ово повећање својих прихода?
На улици смо зауставили једну пролазницу у пензионерским годинама и питали је да ли је задовољна висином пензије коју ће примати од 1. јула. Између осталог она не изгледа одушевљена:
Нимало нисам задовољна. Шта бих са та три лева више (1,5 евра) које ћу добијати од овог месеца? Пола киле сира... у најбољем случају. Имам 30 година радног стажа, али ми је пензија мала. Ја сам из Горње Орјаховице, дошла сам у Софију, али ми је овде плата била минимална. Живим сама. Кад платим лекове, немам више пара. Живим у оскудици и немаштини, са тугом у гласу каже жена.
Друга пензионерка нам је такође са нескривеним незадовољством открила како спаја крај с крајем:
Било би претерано да говоримо о повећању, они нам се, у ствари, ругају. Ја примам 156 лева (80 евра) а имам 34 године радног стажа. Никад нисам радила за минималну плату. Није ми лако, устајем у 5 ујутру пошто радим као чистачица за што добијам још 100 лева (50 евра) које обично потрошим на лекове. А пензија ми је довољна само да купим кисело млеко, хлеб… Ако треба да се лишим једне ствари, преживећу то, али је у питању 101 ствар.
За висину своје пензије она окривљује владу Ивана Костова. У време његовог управљања 1999. године предузета је деноминација бугарског лева 1000:1 као последица хиперинфлације с почетка 1997. године. (Деноминација је била неминовна, јер је 1997. уведен валутни борд, па је лев везан за немачку марку – напомена аутора). Али укидањем три нуле смањене су и пензије. Ово је била невиђена пљачка, а данас сви говоре колико су поштени. Али они живе у дворцима, а ми у становима од 60 квадрата, љутито коментарише пензионерка.
Али није ваљда за ниске пензије у Бугарској крив само Костов, ово је грех чији терет пада на све политичаре, у левици, десници или центру. Не можемо ни транзицију кривити. Погледајмо како стоје ствари у Русији, на пример, са којом је Бугарска пре демократских преображаја била „у истом ћупу?“ И тамо се, исто као и код нас, висина пензије одређује на основу стажа, старости и права из инвалидског и пензијског осигурања. Разлика је у томе да је минимална пензија у Русији фиксирана за „линију сиромаштва“ испод које не сме да се спусти. Тренутно просечна висина минималне пензије у Русији износи 8.311 рубаља или 134 евра. У поређењу са западноевропским земљама Бугарска знатно заостаје у том погледу, тако да о томе нећемо говорити. И тако, уместо да уживају у заслуженом одмору, бугарски пензионери су приморани да стисну зубе, иако их немају, и уредно плаћају велике рачуне грејања и струје јер знају да ништа није бесплатно. А оно мало што им преостане потроше на лекове, хлеб и сир. У ствари, пензионери су од оних који плаћају највећи данак за бахатост и недалековидост политичара. А власти се и даље могу хвалити да су и овога пута побољшале добробит грађана, при том најосетљивијих група.
Превод: Ана Андрејева, Ајтјан Делихјусеинова
Особе са менталним потешкоћама представиће своју јединствену визију архитектонског наслеђа Софије у оквиру фотографске изложбе „Архитектонске приче старе Софије”. Изложба ће бити отворена 1. новембра у Културном простору Централних хала у Софији, у..
Професионална асоцијација за роботику, аутоматизацију и иновације окупља преко 80 бугарских и међународних компанија, које себи стављају глобални циљ – да нашу земљу афирмишу као центар за развој технологија. Да би остварили овај свој сан, оне..
Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..
Под куполом софијског Ларга данас и сутра одржава се кампања против уличног узнемиравања под називом Stand Up, саопштено је из Регионалног историјског..