Бугарско кисело млеко је познато широм света, али мало ко зна бар нешто о проналазачу лактобацилуса булгарикуса – најкорисније за људско здравље бактерије. 1905. др Стамен Григоров описује кисели млечни микроорганизам који провоцира ферментацију млека. Рођен на селу као девето дете у породици са дванаест деце – ко би замислио да ће се дечко из села Студен извор наћи у Монпељеу, где ће завршити блиставо природне науке? Уз подршку родољубивих Бугара он је затим студирао медицину у Женеви. Тамо је његове способности приметио чувени бактериолог проф. Леон Масол. Управо он му је поручио да истражи флору бугарског киселог млека. У то доба нобеловац проф. Иља Мечников је изучавао узроке старења људског организма и дуговечност у Европи. И дошао је до неочекиваних закључака – испоставило се да у Бугарској има највише стогодишњака. На жалост, данас је наша земља изгубила то своје прво место. И можда је један од разлога квалитет савременог киселог млека?

Многи произвођачи сада користе јефтиније састојке нижег квалитета за кисељење - каже Јулија Григорова, унука научника и председница фондације која носи име Стамена Григорова. - Последњих година велике компаније, међутим, поклањају више пажње производима и нуде муштерији добро кисело млеко. Свакако, његов укус је различитији од некадашњег, јер они настоје да му је трговачки изглед привлачнији, да траје дуже и да има одређени степен густоће. Док спремљено код куће кисело млеко није толико густо, али управо оно има одлично деловање на микрофлору организма. Што се тиче дуговечности, узрок није само у смањеној конзумацији правог киселог млека. Тако да није случајно да много Бугара после одласка у пензију одлази да живи на село где је и ваздух другачији.

У иностранству све више вреднују тзв. еколошке хране, а бугарско кисело млеко је можда наша најчистија намирница. Али и овде наилазимо на пуно тешкоћа, сматра Јулија Григорова:

У овој области нам предстоји пуно посла. На жалост, много добрих бугарских научника је отишло да ради у стране лабораторије. Они су успешни у Јапану и Кини, који већ заузимају озбиљно место на тржишту млека, а да и не говоримо о бившим совјетским републикама. Уопште у светским размерама интересовање за еколошке хране расте из дана у дан, али у том погледу ми још увек не користимо у довољној мери квалитете нашег киселог млека. Показало се да страни научници понекад знају више о њему од својих бугарских колега.

И још једна занимљива појединост из биографије др Григорова – стицајем околности он није успео да званично постане „отац“ вакцине против туберкулозе, тако да су у историји остала само имена Француза Калмета и Герена.

Пре свог повратка у Бугарску др Григоров је започео са истраживањем туберкулозних ћелија и наставио их као главни лекар болнице у Трну - прича Јулија Григорова. - 1906., три месеца пре проналаска двојице Француза, он је створио вакцину, али у оно доба у Бугарској није било установе која би могла да га подржи и да му изда одговарајући патент. Шта више, високи домаћи стручњаци у области медицине су ниподаштавали његов рад и одличне резултате. Због тога он је отпутовао у Милано у покушају да добије лиценцу за своју вакцину. Занимљиво је и то да она није била само за профилаксу, него и за лечење те болести. Данас научници користе управо његове закључке у својим елаборатима.

Сто десета годишњица од научног открића др Стамена Григорова обележена је научном конференцијом у Софији и празником киселог млека у Трну. Мештани су поносно нудили гостима домаће спремљени млеко и сир, такмичили се на конкурсу за најбоље јело са овим производима, а деца су учествовала у квизу са питањима о животу и раду истакнутог нашег научника. Према председници општине Трн Станислави Алексијевој, град ће у будуће развијати претежно еколошки туризам:

Покушаћемо да у музеју у селу Студени извор приређујемо демонстрације киселења млека и то у комбинацији са сеоским туризмом. А уз помоћ мештана који гају стоку организоваћемо маршруту која ће пратити пут спремања киселог млека – од мужења па све до коначног производа.

Превод: Александра Ливен