Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

О бугарском киселом млеку, корисној бактерији и њеном проналазачу

БНР Новини
Фотографија: архива

Бугарско кисело млеко је познато широм света, али мало ко зна бар нешто о проналазачу лактобацилуса булгарикуса – најкорисније за људско здравље бактерије. 1905. др Стамен Григоров описује кисели млечни микроорганизам који провоцира ферментацију млека. Рођен на селу као девето дете у породици са дванаест деце – ко би замислио да ће се дечко из села Студен извор наћи у Монпељеу, где ће завршити блиставо природне науке? Уз подршку родољубивих Бугара он је затим студирао медицину у Женеви. Тамо је његове способности приметио чувени бактериолог проф. Леон Масол. Управо он му је поручио да истражи флору бугарског киселог млека. У то доба нобеловац проф. Иља Мечников је изучавао узроке старења људског организма и дуговечност у Европи. И дошао је до неочекиваних закључака – испоставило се да у Бугарској има највише стогодишњака. На жалост, данас је наша земља изгубила то своје прво место. И можда је један од разлога квалитет савременог киселог млека?

Многи произвођачи сада користе јефтиније састојке нижег квалитета за кисељење - каже Јулија Григорова, унука научника и председница фондације која носи име Стамена Григорова. - Последњих година велике компаније, међутим, поклањају више пажње производима и нуде муштерији добро кисело млеко. Свакако, његов укус је различитији од некадашњег, јер они настоје да му је трговачки изглед привлачнији, да траје дуже и да има одређени степен густоће. Док спремљено код куће кисело млеко није толико густо, али управо оно има одлично деловање на микрофлору организма. Што се тиче дуговечности, узрок није само у смањеној конзумацији правог киселог млека. Тако да није случајно да много Бугара после одласка у пензију одлази да живи на село где је и ваздух другачији.

У иностранству све више вреднују тзв. еколошке хране, а бугарско кисело млеко је можда наша најчистија намирница. Али и овде наилазимо на пуно тешкоћа, сматра Јулија Григорова:

У овој области нам предстоји пуно посла. На жалост, много добрих бугарских научника је отишло да ради у стране лабораторије. Они су успешни у Јапану и Кини, који већ заузимају озбиљно место на тржишту млека, а да и не говоримо о бившим совјетским републикама. Уопште у светским размерама интересовање за еколошке хране расте из дана у дан, али у том погледу ми још увек не користимо у довољној мери квалитете нашег киселог млека. Показало се да страни научници понекад знају више о њему од својих бугарских колега.

И још једна занимљива појединост из биографије др Григорова – стицајем околности он није успео да званично постане „отац“ вакцине против туберкулозе, тако да су у историји остала само имена Француза Калмета и Герена.

Пре свог повратка у Бугарску др Григоров је започео са истраживањем туберкулозних ћелија и наставио их као главни лекар болнице у Трну - прича Јулија Григорова. - 1906., три месеца пре проналаска двојице Француза, он је створио вакцину, али у оно доба у Бугарској није било установе која би могла да га подржи и да му изда одговарајући патент. Шта више, високи домаћи стручњаци у области медицине су ниподаштавали његов рад и одличне резултате. Због тога он је отпутовао у Милано у покушају да добије лиценцу за своју вакцину. Занимљиво је и то да она није била само за профилаксу, него и за лечење те болести. Данас научници користе управо његове закључке у својим елаборатима.

Сто десета годишњица од научног открића др Стамена Григорова обележена је научном конференцијом у Софији и празником киселог млека у Трну. Мештани су поносно нудили гостима домаће спремљени млеко и сир, такмичили се на конкурсу за најбоље јело са овим производима, а деца су учествовала у квизу са питањима о животу и раду истакнутог нашег научника. Према председници општине Трн Станислави Алексијевој, град ће у будуће развијати претежно еколошки туризам:

Покушаћемо да у музеју у селу Студени извор приређујемо демонстрације киселења млека и то у комбинацији са сеоским туризмом. А уз помоћ мештана који гају стоку организоваћемо маршруту која ће пратити пут спремања киселог млека – од мужења па све до коначног производа.

Превод: Александра Ливен




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугари у северној Италији промовишу бугарску историју и допринос породице Славејкови

У лепом италијанском градићу Брунатеу изнад језера Комо, на позадини величанствених Алпа и погледа на долину Ломбардије, 22. и 23. септембра окупили су се Бугари, углавном из северне Италије, како би одали почаст доприносу фамилије Славејкови..

објављено 8.10.24. 12.05
Фотографија: Национални природњачки музеј при БАН

Више од 30 животињских фосила из доба диносауруса прикупили научници у околини Трна

Како је изгледао животињски свет на подручју данашњег града Трна пре више од 80 милиона година – на ово питање покушавају да одговоре палеонтолози из Националног природњачког музеја при БАН. Као резултат летње експедиције, коју научници спроводе..

објављено 6.10.24. 09.25

Данас је Покров Пресвете Богородице

Бугарска православна црква и њени верници 1. октобра обележавају празник Покров Пресвете Богородице као помен на црквени догађај када се Богородица током богослужења јавила окупљеном народу. То се десило на данашњи дан 911. године, за време цара..

објављено 1.10.24. 12.55