Један необичан сан био је у основи каријере народне певачице Димане Мирчеве са надимком Dia. А резултат је један модеран пројекат који је упућен младим људима. „Егеја“ је народна песма која је у Деиној интерпретацији комбинована са актуелним трендом у електронској музици – трепом. Тај музички стил је настао почетком 90-их година на америчком југу и усклађује хип-хоп, дабстеп и хаус елементе.
17-годишња Dia одмалена је испољила свој певачки таленат, воли поп и џез, учествује на бројним конкурсима. Али када је уписала Националну музичку школу „Љубомир Пипков“ неочекивано за све се определила за смер народно певање. „Фолклор ме неодољиво привлачи, објашњава млада девојка. Стално тражим и слушам народне песме.“ Али она воли и електронску музику, тако да је једном одлучила да их повеже.
У школи Dia изводи претежно песме из македонске фолклорне области. „Оне су веома емотивне, а њихови текстови шаљу слушаоцу позитивне, добре поруке“, каже она.
Њена верзија „Егеје“ је настала овако: „Егеја“ је песма из Егејске Македоније. То ја љубавна прича која може да дотакне срца тинејџера. Сањала сам како изводим ту песму у народној ношњи али у стилу треп музике. Одмах сам то испричала мајци те ми је она рекла: „Ајмо да тај сан претворимо у стварност!“ Јавила сам се композитору и тонском редитељу Алексу Нушеву. Он је био одушевљен идејом и упознао ме са члановима ANP Music production-а са којима смо је реализовали. Тако се родила „Егеја“.
Превод: Александра Ливен, Ана Андрејева
Дана 16. фебруара, један од највољенијих савремених аутора песама, Стефан Диомов, навршва 80 година. Много је његових хитова које су отпевали најпопуларнији бугарски певачи и групе. Диомов је, међутим, написао и музику за документарне филмове,..
Рођен 12. фебруара 1935. године у Софији, у породици избеглица из Кукуша (Егејска Македонија), Костадин Гугов остаје познат као један од најаутентичнијих извођача народних песама са македонског фолклорног подручја. Његов деда био је музичар гардијског..
На питање „Где је мој дом?“ најлогичнији одговор би гласио: „Тамо где сам рођен.“ Међутим, живот, са свим својим непредвидивим путевима, уме да нам покаже да се осећај припадности не мора ограничити на једно место. Ова истина посебно важи за пијанисту..