Независни енергетски регулатор у Бугарској који два пута годишње одређује цене струје је одлучио да од 1. јула повећа за 2% тарифе за домаћинства и за скоро 20% индустријску струју. То је изазвало невиђени до сада талас незадовољства у пословним круговима који су израчунали да ће скупа енергија убити њихову конкурентност и буквално упропастити њихов бизнис. Чак је премијер Бојко Борисов изразио своју подршку индустрији, рекавши да се солидаризује са захтевом не мењати цене бар до краја године. Он се заправо плаши евентуалних оштријих и масовнијих реакција на раст цене струје од оних које су га 2013. г. скинуле с власти. Сада се његова друга влада суочава са решењем регулатора, на који – како стоји у Закону – нико не може да утиче. Свакако, ова је установа независна и не можемо говорити о било каквом директном и отвореном притиску, али су допустиви лични и не толико лични политички контакти, јер су њени чланови ипак представници парламентарних партија и не могу де не узму у обзир став својих политичких структура. Управо тим оружјем – публицитетом и забринутошћу за интересе бизниса и друштва, служио се и премијер Борисов, када је у недељу под хитно сазвао нешто попут проширене ванредне седнице владе уз учешће стручњака и аналитичара. Та муњевита реакција је била обавезна због непредвидивих, али ипак неминовних тешких последица по бизнис због огромног раста цене индустријске струје и директних претњи од стране предузетника да ће од петка обустављати рад у фабрикама за један сат дневно као упозорење да предстоји отпуштање радника, кресање плата, сужавање производње и још много других катаклизми.
На политичкој сцени постоји привидна једногласност да не треба дирати цене струје и у том погледу партије и владе немају неке значајне несугласице. С једним изузетком – мали владин коалициони партнер „Бугарска грађана“ бившег комесара ЕУ Меглене Куневе, која је и потпредседник у влади Бојка Борисова.
Бомба у бугарској енергетици већ одавно куца и било је само питање времена и погодне конкретне ситуације да експлодира. Независни регулатор на челу са својим десним и ауторитативним председником Иваном Ивановим, очигледно је проценио да је тренутак дошао. Национална електрична компанија де факто је у банкроту, њен државни власник – Бугарски енергетски холдинг, има свега десетак дана да однегде пронађе скоро 500 милиона евра да плати старе обавезе електранама. Проблема је толико и гомилани су тако одавно да су им данас димензије и последице огромне. Због тога на својој ванредној седници пре два дана влада није могла да донесе нека радикална и свеобухватна решења. Једино да одлучи о редукцији административних трошкова државних енергетских предузећа за 10% годишње у наредне три године. То ће тешко имати неки посебан утицај на стање енергетског система, али изгледа паметно на позадини чињенице да грана која генерише само губитке даје двоструко и троструко веће плате од просечних за земљу. Друго важно владино решење је најзад ставити на сто енергетске проблеме и размотрити их јавно у парламенту, који може да под хитно усвоји неопходне санационе мере. Иначе, како каже председник једне од најкрупнијих организација послодаваца код нас Бугарске привредне коморе Божидар Данев, енергетика може да пољуља целу економију. А таква је највећа жеља председника Владе Бојка Борисова који не крије свој велики понос изненађујуће добрим достигнућима националне економије, откако је прошле јесени дошао на власт. Поред тога не заборавља да јесенас предстоје избори за локалне органе власти, на којима жели да победи како би контрола и утицај његове партије ГЕРБ постали потпуни и неограничени. Из регулатора већ наговештавају да може да дође до одлагања поскупљења за месец дана, што би омогућило продубљеније и пажљивије истражити могућа решења за савладавање кризне ситуације.
Превод: Александра Ливен
Вицепремијерка и министарка финансија Бугарске, Људмила Петкова, учествује на редовним годишњим састанцима Савета гувернера Светске банке и Међународног монетарног фонда (ММФ) у Вашингтону, САД. У бугарској делегацији налази се и гувернер Народне..
Према најновијем извештају „Глобалне економске перспективе“ који је данас у Вашингтону представио Међународни монетарни фонд (ММФ), б угарска економија ће у текућој години порасти за 2,3%. Ова процена је коригована у односу на април, када је ММФ..
Државни буџетски дефицит Бугарске је 2023. године био 2% БДП-а или 1,9 млрд евра. Ово су показали коначни подаци Националног завода за статистику. То је озбиљно смањење буџетског дефицита у односу на претходне три године, при чему је 2020. године он..