На северу Бугарске, у плодној Дунавској равници, која сеже све до Црног мора, налази се једно од најколоритнијих етнографских подручја. Усред непрегледних поља жита и сунцокрета раштркано је неколико села, а у централном делу ове области је Разград. Овај град је тако рећи "метропола" Капанаца – мале етнографске групе, за коју постоји хипотеза да је пореклом протобугарска или аварска. Одликује се архаичним говором, самосвојним фолклором, одличним квалитетом традиционалних народних производа и јела, рецимо  киселог млека, пита и гибаница.

Некада овај предео, данас раван као тепсија, био је зарасао у густе, вековне шуме, које су биле уточиште дивљих звери и разбојника. Ово подручје је зато познато као Делиорман /у преводу са турског Луда шума, на бугарском - Луда гора, Лудогорје.До средине20. векаовај крај је и даље био покривен шумама, а села су била изолована од света.Када је кренула масовна сеча, крајолик се у потпуности променио.Данас на месту некадашњих сеновитих шума простиру се плодне њиве, а између њих протегло се 15-ак насељених места чије становништво негује и чува своје стародавне традиције: почев од осталим Бугарима непојмљивог говора,веома специфичног локалног фолклора, па све до обреда и ритуала везаних за свадбу, Тодорову и Лазареву суботу.Са локалном културом гости овог краја се могу упознати у Етнолошком музеју Разграда, где се могу видети реконструкције старих ритуала.Овде су изложене аутентичне капанске ношње, украшене стилизованим приказима биљака, птица и људи од црвено-црног веза.  У дворишту музеја поређани су стари казани за ракију, поред којих деде у капанским костимима нуде гостима да пробају гутљај љуте ракије.Мештани се поносе својим пореклом и обичајима. Општина Разград има амбициозан програм претварањаових традиција у туристичку атракцију.

„На подручју Разграда живи најстарија етнографска група у Бугарској – категорична је Тања Тодорова из општине Разград.Према неким истраживачима Капанци су наследници Аспарухових Протобугарашто значи да су они потомци утемељивача бугарске државе. Своју богату традицију су очували захваљујући томе што су релативно донедавно живели у затвореној заједници.“

Ако се затекнете у етнографској целини када је неки празник, обавезно ће вас почастити гозлемама које се негде пеку на сачу, а другде се нуде пржене.  Поред тога домаћини ће вас послужити домаћим киселим млеком. „Правимо такве пите, прсте да полижеш. А наше кисело млеко нема себи равног!“ – категорична јеТања Тодорова.  У стара времена Капанци су бирали снахе зависно од њиховог умећа да киселе млеко. У нашим данима овој здравој храни посвећен је фестивал који ће се ове године одржати од 22. до 24. јула.

„Чувено капанско кисело млеко спрема се по старинском рецепту- наставља Тања Тодорова. Јединственог је укуса и ароме, а толико је густо да кад би преврнули зделу са млеком, оно неће испасти из посуде. У данима фестивала угошћујемо велики број туриста за које организујемо и продајну изложбу предмета традиционалног бугарског занатства: ткања, лончарства, израде украса, а приређујемо и наступе капанских фолклорних састава.“

Богат и разноврстан је културни календар општине Разград. На летњи Ивањдан (24.јуна) у дворишту Етнолошког музеја биће одржане демонстрације капанских магичних пракси, ма шта то и значило. У јулу ће бити организован годишњи фестивал културне баштине под насловом „Беле ноћи Разграда“. Кулминација његовог програма предвиђа спектакуларне реконструкције трачанских и римских обичаја и ритуала на локацији римског насеља Абритус.

Превела: Ана Андрејева