„Ахат“, „Ревју“, „Контрол“, „Џендема“, „Нова генерација“, „Конкурент“ „Атлас“, „Клас“, „Субдибула“ - песме ових и још многих других домаћих група постале су омиљене у бурним временима транзиције.
„Упоређују их са цвећем, али није то било неко обично баштенско цвеће, него пре би се рекло да спада у категорију корова. Самониклих биљака. Дивљих и природних. Изазовних и јарких боја. Иритативних. Знале су да наљуте свакога ко је био обучен, истрениран и навикао се да не искаче из леје“ - пише у уводу антологије „Цвеће с краја 80-их“ један од њених аутора Румен Јанев. Ова књига је недавно промовисана у оквиру традиционалног ХХ Салона уметности у клубу „Студио 5“ у Националној палати културе. Догађај је прерастао у рок празник уз учешће легендарних домаћих рок група и музичара. Издавач и уређивач ове књиге је Доротеја Монова, која је 1987. г. била један од покретача часописа РИТАМ – првог омладинског магазина у годинама тоталитаризма који је дао трибину неформалним рок групама у Бугарској.
„Аутори књиге су моји дугогодишњи пријатељи и колеге Румен Јанев и Емил Братанов - каже Доротеја Монова. - Они су у току више година били повезани са БНР и неким другим медијима. Тиме хоћу да кажем да су књигу написали људи који су истомишљеници с једне, и сведоци епохе коју описујемо, с друге стране. Кренули смо од идеје да сакупимо текстове култних песама, онда смо решили да материјал треба богато илустровати, а још боље би било да додамо и пар речи о епохи у којој су написане, о групама које су их изводиле и ауторима музике. На реализацији те идеје радили смо четири године.“
Тако је у првој целовитој историји друге генерације бугарског рока из касних 80-их нашло места 200 текстова и 270 фотографија. То су приче, стихови, интервјуи и сећања активних учесника у креирању рок музике у оном динамичном периоду, познатом као „бугарска транзиција“. Које је међутим ово цвеће? По Доротејиним речима, то су сви они момци и девојке са гитарама, представници контракултуре, који су осветлали образ тадашњој генерацији која ионако није успела да изроди свог Вацлава Хавела:
„Цвеће Промене једна је од најинспиративнијих појава у нашој најновијој историји. Ова друга генерација домаћих рокера својом уметношћу јасно и недвосмислено је осудила тоталитарни систем. Она је прогласила право личне слободе и достојанственог живота. Дала је својим вршњацима дозу храбрости да би смогли снаге и успротивили се поретку који су утемељили њихови очеви. Ти млади музичари и песници превазишли су општеприхваћене оквире креативног процеса и оставили нам на десетине песама које и данас звуче убедљиво и актуелно. Нисмо ни замишљали да ће ти текстови задржати свој значај у уследелих 20 година“.
Да ли ће бугарски рокери опет зазвучати толико снажно и харизматично као што је то било у 80-им годинама?
„Водитељ презентације књиге и фронтмен групе „Субдибула“ Венци Дреников рекао је нешто што не бисмо волели чути, а управо да ће рок опет бити у моди када постанемо свесни да нисмо се изборили за своју слободу и када почнемо да опет исказујемо своје претензије према начину на који је уређено наше друштво. Крајем 1989. моћници су благонаклоно погледали на идеју да нас се отарасе, да нам врате слободу, вероватно мислећи - а шта ће нам слобода. Парадоксално, али чињеница је да су са пропашћу социјализма пропали и романтични идеали, илузије су се расплинуле, све је до неслућених размера комерцијализовано. Али није то моја прича и немам ни снагу, ни жељу да је некоме причам.“
„Цвеће с краја 80-их“ - та рок-хроника најважнијих збивања између 1987. и 1990. г. издавачке куће „Парадокс“ добитник је повеља Асоцијације „Блгарска књига“ и новинарског жирија за најзначајнији издавачки пројекат и за издавачки пројекат од највећег јавног значаја за 2014 г.
Превела: Ана Андрејева
Фотографије: Снежана Никифорова
Он се бави једном од најзанимљивијих професија. Његово лице је познато широм света, а људи га обично виде како свира на Страдиваријусовој виолини. Гост Радио Бугарске је Рајнер Хонек, концертмајстор чувеног оркестра Бечке филхармоније. Виртуозни..
Група „Канела“ (у преводу Цимет) је позната годинама, али је 2022. постава формације обновљена и снимилaje своју прву песму „Вила”. Уследиле су нумере „Увек“, „Цвеће“ и „Прстен“, која се више од месец дана задржала на топ-листи бугарске поп и рок..
Једно необично музичко путовање очекује нас вечерас, 14. новембра. Препознатљиви нежни звук бугарског народног инструмента кавала у споју са класичним тоновима Камерног ансамбла „Софијски солисти“, под управом Константина Добројкова, провешће нас..
Акустични поп са коренима у бугарском фолклору – то је музика са којом смо навикли да повезујемо дуо Димитар и Христо. Они су Димитар Атанасов и..