„Вози са камером“ је најновија грађанска иницијатива против прекршилаца саобраћајних прописа. Идеја  иницијатора из Асоцијације страдалих у саобраћајним несрећама је да волонтери опремају своја кола камерама, те да се снимљени од њих спотови објављују на званичној страници кампање на Фејсбуку. Све дојаве треба упућивати и органима Саобраћајне полиције ради санкционисања прекршилаца. Иницијатива брзо добија на снази и већ има преко 5.000 следбеника у социјалној мрежи. „Ако хулигани на путу не знају да ли је ауто испред њих или иза њих опремљен камером која може да забележи њихов прекршај, сигуран сам да ће размислити пре него што се упусте у неку пустоловину“, коментарисао је за БНР Владимир Тодоров из Асоцијације страдалих у саобраћајним несрећама. Саобраћајна полиција подржава идеју и моли волонтере да пруже своје координате за везу. 

Видео-кампања сигурно је паметнија од недавнашње самоиницијативе градоначелника Нове Загоре, који је посуо путеве општине са 50 килограма шећера како би протерао проклетство и спречио будуће тешке несреће. „Ова иницијатива општинског руководства се заснива на древном предању“, пише у званичном саопштењу градоначелника Николаја Грозева. 

Борба против рата на путевима у Бугарској је заиста неравна. Од почетка године у саобраћајним несрећама је погинуло преко 250 људи, међу њима и много деце. А разлози су већ одавно добро познати: употреба алкохола, прекомерна брзина, рискантно претицање на опасним местима итд. У градовима свакодневно смо сведоци проласка на црвено светло, непоштовања првенства пролаза, претицања са десне стране. Већи део прекршаја пропраћен је опсценим вербалним испадима, претњама за физички обрачун и чим све не. А да и не говоримо о неправилном паркирању у вртићима и на тротоарима. 

Као што је уобичајено у бугарској свакодневици и саобраћај на путевима се одвија према максими „законе имамо, али нема ко да их поштује и ко да њихово поштовање контролише“. У том контексту иницијатива „Вози са камером“ је нова популистичка кампања. Снимљени материјал са прекршиоцима нема доказну снагу у суду. Томе треба додати и чињеницу да после снимања прекршаја треба сачинити записник о прекршају без представника Саобраћајне полиције на лицу места. Тако се још један нонсенс претвара у параван за органе Саобраћајне полиције који очигледно не могу да се снађу са задатком да контролишу аутомобилски саобраћај и поштовање правила на путевима. Кампања не може да буде класификована и као израз активног грађанског друштва, јер оно треба да упућује сигнале о проблемима институцијама, које са своје стране су надлежне да их решавају, а не да обавља њихов посао. Један пример: на великој раскрсници надомак наше Радио куће буквално кроз два минута неки пешак прелази на црвено светло. Ако свима њима буде изречена прописана казна од 10 до 75 евра, Саобраћајна полиција може да за свега сат прикупи износ једнак месечној плати двојице полицајаца. И то без камере! 

Превод: Александра Ливен