Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Да ли ће турски политички земљотрес уздрмати регион

БНР Новини
Фотографија: ЕПА/БГНЕС

Први пут од доласка на власт 2002. године, конзервативна исламистичка партија турског председника Реџепа Тајипа Ердогана изгубила је потпуну парламентарну већину. Ердоганова Партија правде и развоја освојила је на изборима тек 40,8 одсто гласова. Изборни резултати су изузетно непријатан неуспех за Ердогана. Он је ставио све на једну карту да би остварио свој циљ – претварање Турске у председничку републику.

Ови избори су уједно били и референдум за и против модела „Ердоган“ који је концентрисао целокупну власт - изјавио је Љубомир Кјучуков, директор Института за економију и међународне односе. - Упркос неоспорним економским и социјалним успесима у првих 10 година управљања, тај модел је постепено почео да се исцрпљује, а утицај председника да ерозира.

Резултати парламентарних избора донели су и изненађење. Високи изборни цензус од десет одсто за улазак у Велику турску народну скупштину, познатију као Меџлис прешла је четврта политичка снага – Демократска странка народа створена 2012. г. Она обједињује како социјалдемократе које су носилац левичарског идејног начела, тако и низ прокурдских организација. Шта следи после ових избора - нови избори, коалициона или мањинска влада?

Тренутно су отворене све опције - наставља Љубомир Кјучуков. - За разлику од предизборне борбе, када су се све политичке странке определиле за поруку анти-Ердоган, сада коалиција свих странака против Партије правде и развоја изгледа мало вероватна. Разлог је у томе да две од њих - десничарска националистичка странка и левичарска прокурдска странка, имају неспојива политичка опредељења. Иако све три опозиционе партије тренутно негирају могућност да нека од њих ступи у коалицију са Партијом правде и развоја, такву варијанту не треба искључити. Према аналитичарима, за сада је могућност формирања мањинске владе вероватнија.

Очување политичке стабилности у Турској од кључног је значаја како за међународне, тако и за билатералне односе Бугарске и Турске. Не смемо заборављати да последњих година, поред тога што је наш јужни сусед стекао позиције регионалног лидера, претворио се и у глобални фактор када је реч о основним међународним питањима. Наша земља је заинтересована да Турска брзо формира нову владу и да та влада спроводи јасну и доследну спољну политику.

Постоји више сфера за које је Бугарска заинтересована, када је реч о њеним односима са Турском - каже Љубомир Кјучуков. - После 2010. током неколико година наши билатерални односи пратили су у већој мери динамику и проблематику турских интереса, о чему говори и затварање одељења за Балкан у бугарском Министарству спољних послова. Бугарска се повукла са Балкана у смислу активне спољнополитичке позиције. Последњих годину-две дошло је до извесне промене, али на овој етапи она се пре огледа у смањењу интензитета контаката, него у актуелизацији дневног реда. Током неколико година дошло је до прекида основног инструмента за билатералне дипломатске преговоре – Комисије за нерешена питања која је створена 2008. године. Сада је њен рад обновљен и интензивиран. Предмет разматрања су проблеми избеглица из Тракије, некретнине Бугарске егзархије, социјална права, питања енергетике, статус реке Резовске – другим речима, широк круг питања, чије ће се решење тражити. Велике актуелне теме наших билатералних односа су енергетика, безбедност, црноморска сарадња и не на последњем месту – избеглице из Тракије, које сам већ споменуо. Свака од тих тема је сама по себи велика и озбиљна и претпоставља активну сарадњу и интеракцију две земље.

Превод: Марина Бекријева, Катарина Манолова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Премијер Главчев о чланству Бугарске у Шенгену: Ствари иду по плану

Румунија и Бугарска имају шансе да приступе шенгенском простору и копненим путем од јануара 2025. године. Ово је изјавио министар унутрашњих послова Мађарске Шандор Пинтер након неформалног састанка у Будимпешти министара унутрашњих послова..

објављено 22.11.24. 16.44
Илва Јохансон

Илва Јохансон оптимиста у погледу скорашњег пријема Бугарске и Румуније у Шенген и копненим путем

Укидање унутрашње граничне контроле на копненим границама с Бугарском и Румунијом у Шенгену постаће реалност за неколико недеља, сматра европска комесарка за унутрашње послове Илва Јохансон. У интервјуу РСЕ Румунија она је изјавила да је оптимиста по..

објављено 22.11.24. 09.34
 Радмила Шекеринска

Хроника балканских догађаја

Македонка постављена за заменика генералног секретара НАТО-а Генерални секретар НАТО-а, Марк Руте, именовао је Радмилу Шекеринску из Северне Македоније за нову заменицу генералног секретара Алијансе. "Драго ми је да могу да објавим да је она..

објављено 22.11.24. 09.25