Недавно је постало јасно да је чешка компанија „Енерго-Про“ која дистрибуише струју у Североисточној Бугарској поднела Међународном центру за решавање инвестиционих спорова Светске банке (ICSID) арбитражну тужбу против Бугарске за 54 милиона евра због створеног дефицита приликом одређивања цена струје на регулисаном тржишту у периоду 2013-2014. г. Аустријска компанија ЕВН такође тужи државу да не брани њене инвестиције и испољава претензије у вези са ценама струје за домаћинства и обавезама Националне електричне компаније приликом обавезног откупа енергије из обновљивих извора. Претензије страних електро-дистрибутера замршавају ионако сложену ситуацију у националном енергетском сектору.
Од 1. јула струја за домаћинства у Бугарској ће поскупети у просеку за око 2%. То није велика бројка на позадини тарифа у осталим европским земљама. Али ако се узме у обзир удео енергије у укупним трошковима Бугара, видећемо да је тај раст ипак осетан, јер према званичним статистикама Румуни и Бугари плаћају можда највеће цене за струју у Европској унији у односу на куповну моћ становништва. Истовремено државни енергетски холдинг, који је и већински власник Националне електричне компаније, стрмоглаво гомила дугове који ће, према прогнозама, до краја године достићи астрономски за земљу износ од скоро милијарду евра.
Најзначајнији допринос финансијском срозавању електро-енергетике у овом случају имају споразуми бугарске државе са две од највећих електрана у земљи – америчким „Контур Глобал“ и AES, сходно којима до краја јуна држава ће им измирити стара задужења од 370 милиона евра, а заузврат оне ће смањити своје таксе за „погонску спремност“. Овде није од значаја да ли су ти капацитети произвели и допремили струју или уопште нису радили. Једноставно Национална електрична компанија им плаћа за оно шта поседују и теоретски могу да ураде. На први поглед и према званичним властима тај посао је изгледао повољан и према министру енергетике Теменужке Петрове може да доведе знатном смањењу коначне цене струје. Тим пре што је управо сада забележен осетан пад потрошње струје у земљи као и смањење извоза, због чега је неколико електрана већ смањило део инсталисане снаге, а многи соларни и ветро-паркови такође су обуставили рад. Код оваквог вишка енергије, Национална електрична компанија би практично поклањала америчким електранама значајну своту новца. Претпоставља се да ће споразум смањити ове трошкове, али да би он могао ступити на снагу, потребно је да се до краја месеца нађе 370 милиона евра. Бугарски енергетски холдинг и национална електрична компанија не располажу тим новцем, они имају само неотплаћене кредите и стара задужења који су у сталном порасту. Упркос предлозима истакнутих енергетских експерата да се ти уговори раскину, државни холдинг се обратио Министарству финансија са молбом да му буду одобрене државне гарантије за подизање таквог дуга. Без таквих гарантија ниједна банка, која би урадила анализу финансијског стања компаније, не би јој доделила ни један евроцент кредита или пак ће наметнути убитачне каматне стопе.
Да ли ће влада пружити тражене банкарске гарантије није баш јасно, јер постоје законска ограничења у погледу максималне висине јавног дуга, а државне гарантије убрајају се у тај дуг. Практично постоји реална опасност да максимална допуштена висина јавног дуга буде прекорачена. С друге стране, кратки рокови притискају Бугарски енергетски холдинг.
Енергетски експерти и економски анализатори су више пута упозоравали да се сваким протеклим даном ситуација у енергетици све више усијава и да су потребне хитне и радикалне реформе. Међутим, пошто је свима кристално јасно да ће те реформе бити итекако болне за потрошаче, тешко би се могло очекивати да ће се владајуће снаге усудити баш у години када предстоје локални избори да остваре ову високо ризичну операцију. Или, како је премијер Бојко Борисов нагласио у свом иступању пред представницима Међународног монетарног фонда и Светске банке, „до сада су наши напори били усредсређени на неодложне проблеме, али ћемо од сада па на даље радити у дугорочнијој перспективи“.
Превеле: Александра Ливен, Ана Андрејева
Државни буџетски дефицит Бугарске је 2023. године био 2% БДП-а или 1,9 млрд евра. Ово су показали коначни подаци Националног завода за статистику. То је озбиљно смањење буџетског дефицита у односу на претходне три године, при чему је 2020. године он..
Министри туризма Бугарске и Црне Горе Евтим Милошев и Симонида Кордић потписали су у Подгорици Заједнички акциони план за период 2025-2027. године. Две земље ће сарађивати и размењивати искуства у области зимског, културног, винског, верског и СПА..
Бугарска је лидер у извозу пољопривредних производа у Кину међу земљама из централне и источне Европе. Ово је изјавио министар пољопривреде Георги Тахов на састанку с Дуом Дзјахаом – председником Кинеске комисије за пољопривреду и рурална подручја, јавља..
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово..