Влада је опет потврдила своју одлуку од децембра 2014. г. да од 1. јануара 2015. повећа минималну плату на 180 евра, а од 1. јула на 190 евра. Овај раст је минималан – два пута по 10 евра у току ове године. Ма колико безначајан и формалан наизглед био тај корак, он је изазвао бурна и контрадикторна реаговања у земљи.

По закону, такве важне социјално-економске одлуке мора одобрити и усвојити Национални савет за трипартитну сарадњу у којем учествују влада, синдикати и послодавци. Први покушај Ивајла Калфина, министра рада и социјалне политике који долази из леве политичке формације АБВ, а иначе ужива велико поверење јавности, пропао је због јаког противљења представника привреде. У крајњој линији овај спор је решен одлуком Високог управног суда од овог пролећа, којом је укинута уредба владе о повећању висине минималне зараде због недостатка одобрења Савета за трипартитну сарадњу. Министар, међутим, није одустао од своје идеје и јуче је успео да се избори за усвајање нове одлуке о повећању минималне зараде у Бугарској. Његов основни аргумент био је и остаје да је потпуно неприхватљиво да минимална плата буде испод званичне границе сиромаштва од 143 евра по особи за ову годину.

Све те бројке можда ће се учинити апсурдним грађанима из земаља богатијег Запада. Али тако данас стоје ствари у најсиромашнијој земљи ЕУ у којој се просек плате од 400 евра сматра некаквим економским и социјалним достигнућем. И можда стварно јесте тако чим половина седмомилионске Бугарске живи са мање од 180 евра месечно.

Након бројаних дана њихови послодавци ће морати да им дигну плате бар за 10 евра, јер би у противном прекршили закон и следиле би санкције. У богатијим земљама минимална плата има пре свега статистички значај, али је у Бугарској веома важна, зато што се односи на изузетно велики број запослених. Тим пре што се често пута користи као својеврсно мерило код доделе различитих врста социјалне помоћи и одређивања износа различитих такси.

Повећавајући минималну плату, влада се фактички конфронтира са утицајним пословним круговима. Веома је вероватно да ће бизнисмени покушати да нађу начин да заобиђу и не примењују нове законске прописе. Социјални министар и вицепремијер Ивајло Калфин међутим чврсто стоји иза своје идеје, поред свега осталог и зато што припада лево оријентисаној формацији АБВ. С друге стране, Калфин ужива подршку лично премијера Бојка Борисова, управо због чињенице да је представник умерено левог коалиционог партнера АБВ. Ма колико мали био његов бирачки потенцијал, нико не зна дали се неће догодити тако да управо присталице АБВ буду од пресудног значаја за изборне резултате локалних избора најесен. Иначе, у принципу десно оријентисани Борисов често трпи критике због одсуства социјалне сензибилности, тако да ће овим популистичким потезом добити на поене међу лево расположеним и социјално слабим бирачима. Овако или онако, ефекат повећања минималне плате биће небитан за државне трошкове и буџет, који тренутно прелива од прихода, па би се слободно могла издвојити која пара више и у ту сврху.

Превеле: Ана Андрејева, Катарина Манолова