После две године припреме, бирократских заврзлама, владиних криза, природних непогода, 426 примедби Европске комисије и четири различите верзије, бугарски Програм за развој руралних региона у периоду 2014-2020. г. је најзад одобрен. „Радујем се да је Европска комисија одобрила бугарски програм за развој руралних региона“, написао је премијер Бојко Борисов у Facebook-у. „Бугарска ће добити финансирање од 2,3 милијарде евра. И ја сам заиста био забринут за тај програм“, пише он.
Брисел ће за седам година платити бугарским фармерима скоро 2,3 милијарде евра. Том износу треба додати и годишња плаћања по јединици површине, за која у 2015. већ конкурише 110.000 пољопривредника, као и национално кофинансирање од 600 милиона евра. Да ли ће субвенције од три милијарде помоћи бугарској пољопривреди да уђе у модерност и да ли ће вратити стару славу бугарским прехрамбеним производима?
Аграрни сектор који је пре свега тридесетак година у великој мери одређивао облик бугарске економије, а био је и основни начин зараде за знатан део становништва, данас је изгубио своје позиције лидера и даје свега 5 одсто БДП-а земље. У селима живи мање од 30 одсто Бугара, а какав се део њих бави пољопривредом, друго је питање. На тој позадини Бугари су некако природно почели да конзумирају све више и више увозних намирница. Стручњаци тврде да је у појединим сезонама преко 80 одсто поврћа и воћа у продавницама страног порекла. Слична је и ситуација са млеком, млечним производима, месом и месним прерађевинама. А Бугарска је увек имала и даље има одличне природне и климатске услове за развој пољопривреде. Клима је умерена, рељеф – погодан за узгој огромног броја различитих корисних за човека и стоку биљака, те су се и традиције и вештине домаћих фармера током векова афирмисале као ефикасне. Није случајно и то да су управо бугарски повртари пре више од сто година научили занату земљораднике у централној Европи, а њихови потомци настављају те славне традиције и дан данас. Сада, међутим, бугарска пољопривредна продукција тешко долази до пијаца чак и у властитој земљи. Демократске и тржишне реформе сектора уситниле су пољопривредно земљиште, а ситни земљопоседници не могу да се прилагоде последњим и скупим технологијама и машинама, док им примитивне методе рада сметају да повећају своју продуктивност, што пак води драстичном паду цена. Не иде им на руку ни чињеница да су приликом пријема Бугарске у чланство Европске уније за бугарске фармере договорене знатно ниже субвенције од оних за старе државе чланице. Свакако, то периодично изазива кризе због прекомерне производње у одређеним пољопривредним гранама. Пре неколико година, под притиском знатно јефтинијег грчког и шпанског парадајза, домаћи произвођачи су изашли на протест и посули путеве својим непродатим парадајзом. Сада пак су дошли тешки тренуци и за произвођаче млека, којима трговци на велико нуде испод 25 евро центи за литар свежег крављег млека, док га у продавницама купујемо за око евро. После укидања „млечних квота“ у Европској унији је постало јасно да тамо постоји вишак који се негде треба продати. И јефтино европско млеко је потопило бугарске произвођаче.
Власти воде рачуна да на слободном европском тржишту има места и за бугарске намирнице, али само ако су им квалитет и цене конкурентни. То је тешко изводљиво, имајући у виду да је пољопривреда сектор са највећим износом субвенција у заједници. Али нема немогућих ствари, тако да ће се знатан део средстава из новог Програма за развој руралних региона инвестирати у аграрну модернизацију земље. Други део ће стимулисати младе фармере, што је и те како потребно на позадини угрожавајуће старећег становништва и то посебно у селима.
Превод: Александра Ливен
Петар Ганев, виши економиста са Института за тржишну економију, најавио је за БНР представљање њиховог издања о бугарској економији под називом Бела књига „Откључавање раста: пут напред после избора“. „Треба да стремимо ка договору и усвајању буџета, а..
Током првих девет месеци 2024. године, Бугарска народна банка ставила је у промет додатних 11 милиона новчаница од 100 лева. Док је на почетку године у оптицају било преко 131 милион новчаница у апоену од 100 лева, крајем септембра тај број порастао је..
Тржиште некретнина у Бугарској остаје „замрзнуто“ на прошлогодишњем нивоу. Према подацима Националног удружења за некретнине, које цитира БТА, изузетак чине велики градови где се бележи раст броја купопродајних трансакција. Очекује се да ће до краја..