Свако четврто бугарско дете добило је мајчин пољубац и поздрав за Први јун, Међународни дан детета - преко скајпа. Испада да је мрежа једини начин не само за преношење празничних поздрава, већ и за васпитање. 26 процената ученика између петог и једанаестог разреда имају родитеље, или бар једног родитеља који ради у иностранству. У ову статистику су укључени како ови који су на дугорочном раду, тако и они други који одлазе „у печалбу“ на пар месеци. То показује истраживање фондације „Риск монитор“, које финансира УНИЦЕФ.

Не би требало разматрати као неку посебну групу, или пак групу у ризику децу чији су родитељи на раду у иностранству, или пак оне малишане који одлазе вани са својим родитељима - каже доц. Петја Кабакчијева, један од истраживача у оквиру пројекта. - То су деца као и сва остала. Могуће је да се због специфичне ситуације, када су оба или један родитељ у иностранству, или када је један од родитеља страни држављанин, суочавају са низом проблема који се разликују од проблема њихових вршњака. Често пута они су са нижим успехом у школи, чешће понављају разреде и болују више од осталих. Препуштени бризи родбине, чешће него њихови вршњаци пију алкохол и пуше цигарете. Оно што највише забрињава јесте чињеница да скоро 40 процената деце чији су родитељи на раду у иностранству постају „клијенти“ дечјих педагошких установа, обично због употребе алкохола и уживања дроге. Све се то дешава због недостатка контроле. Најчешће њихово старатељство није правно регулисано, па се то претвара у проблем, нарочито када деца оболе или почине хулигански чин. Баба и деда, који су у већини случајева преузели бригу о њиховом одгоју, нису старатељи у правном смислу те речи па не би могли да преузму одговорност у таквим случајевима. Управо зато у Породичном закону обавезно треба да нађе место институт „привременог старатељства“, тј. да се регулишу права људи који одгајају ту децу. Истраживање показује да малој деци недостаје љубави и топлине. Бабе и деде стварно улажу напоре, али ту постоје и неки специфични психолошки проблеми. Код најмлађе деце долази до збуњености због мешања родитељских улога. Радници „вруће телефонске линије“ тврде да су све учесталија јављања такве деце која износе пред њима своје проблеме. Да би се проблем решио, потребна је интервенција школског психолога. Неопходно је да буду створене специфичне консултативне групе, које би подједнако радиле како са децом, тако и са родитељима који одлазе, а исто тако и са родбином која ће бринути о одгоју деце у Бугарској.

Доц. Петја Кабакчијева представила је још једно истраживање фондације „Риск монитор“ и Центра за либерална истраживања. Оно формулише хипотезе и окренуто је „мобилној“ деци:

У питању су три групе. Прву чине деца која напуштају школу у априлу и враћају се у октобру, зато што путују са својим родитељима на сезонски рад у иностранству. Друга група су деца која одлазе вани са својим родитељима, неко време се школују тамо, а онда се враћају. Трећа група су они који одлазе, па су им потребна нека документа.

Према доц. Кабакчијевој, наши чиновници из просвете очигледно пате од „документарног фетишизма“, јер да би се ученик вратио у бугарску школу, мора да прибави бар 7 докумената. Из тог разлога често пута деца уписују нижи разред, што их демотивише. Проучавање обухвата два региона - Благојевград и Шумен, где су саме породице навеле проблеме са којима се суочавају. Најчешће се иде „у печалбу“ у Грчку, Кипар, Холандију и Шпанију. Има и таквих који мигрирају током зиме, иду на „бербу јелки“ у Белгији и Шпанији, па тако деца пропуштају градиво усред школске године. Доц. Кабакчијева препоручује да наставни програми не буду превише „локални“ и „национално усмерени“, пошто деца која се враћају, сада полажу тестове не да би се утврдила њихова комплетна знања, већ конкретно знања из бугарског језика, историје и географије.

Превела: Катарина Манолова