Необично оштра и дуга политичка криза у Македонији и даље заокупља пажњу међународне заједнице. Након два круга неуспешних преговора између власти и опозиције, у понедељак предстоји трећи, за који ће у Скопље допутовати и европски комесар Јоханес Хан, заједно са тројицом европских посланика. Постало је јасно да Европска служба за спољно деловање (ЕЕАS) претреса могућности за слање специјалног изасланика ЕУ у Македонију. Бугарски министар спољних послова Данијел Митов коментарисао је да подржава идеју о таквом специјалном изасланику, чиме је донекле изненадио своје колеге. Према незваничним информацијама, до сада се на Софију гледало као на евентуалног посредника у напорима на решавању македонске кризе. Софија би заиста желела да учествује у међународним напорима за постизање решења, али не као посредник већ као активан учесник процеса. То индиректно потврђује чињеница да на последњем Савету за спољне послове ЕУ министар Митов је предложио да се ЕУ у целини ангажује на решавању политичке кризе у Македонији. Иначе сама вест да се размишља о могућности да буде изабран специјални изасланик ЕУ за Македонју није нова – у изјави за БНР министар Митов је прецизирао да је у питању немачка иницијатива коју Бугарска, поред Холандије, већ одавно подржава, како би се све европске институције ангажовале на решавању проблема.Софија има озбиљне аргументе да се уздржава активније улоге у том процесу. Као прво, ситуација у Македонији се исувише компликовала да би се могло очекивати да ће бити сређена залагањем појединих држава. То да је компликована потврђује и чињеница да сама ЕУ размишља о специјалном изасланику, какав је постојао једино за време етничког конфликта из 2001. године. Као друго, не би требало да Бугарска преузима обавезу да игра улогу специјалног изасланика или посредника и због чињенице да се сличне функције у принципу не препуштају суседним државама. Истина је да су везе Бугарске и Македоније веома блиске и добре, али су уједно у неком погледу и веома деликатне, што би се од стране одређених кругова могло искористити недобронамерно. Иначе однос Софије према њеном западном суседу остаје непромењен – Македонија је независина и суверена држава и треба да учествује у европским и евроатлантским процесима управо као таква, пошто испуни неопходне критеријуме. У протеклој недељи Бугарска је преузела обавезу да активно ради на томе као ротациони председник Процеса сарадње у Југоисточној Европи.
Народно собрање Бугарске, на рекордно дугом заседању, које је почело пре 18 дана, поново није успело да изабере председника Парламента. У седмом покушају, ниједан од кандидата није добио довољну подршку, а најближи је био најстарији посланик, Силви..
Лидер покрета „ДПС – Нови почетак“ Дељан Пеевски изјавио је да је спреман да преузме премијерску функцију ако његова странка добије поверење грађана. „Када будемо прва странка, ја ћу формирати владу“, поручио је Пеевски у изјави новинарима у кулоарима..
Председник странке ГЕРБ, Бојко Борисов, изјавио је да формула за успостављање стабилне редовне владе подразумева подршку странака ГЕРБ-СДС, „Настављамо промену – Демократска Бугарска“ (НП-ДБ), „БСП – Уједињена левица“ и „Постоји такав народ“ (ИТН)...
Коалиција "БСП - Уједињена левица", која је освојила пето место на парламентарним изборима 27. октобра, започела је серију преговора ради прикупљања..
Конститутивна седница Парламента, започета 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће по девети пут покушати да изаберу председника 51. сазива..
Посланици су данас по девети пут покушали да изаберу председника 51. сазива Народног собрања, како би законодавно тело Бугарске могло да започне са..