Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Тензије између Бугара и Рома повампирују дух нетрпељивости

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС

Напетост између Бугара и Рома која је избила у општини Грмен, у суботу је ескалирала и прерасла у масовну тучу, а ситуација никако да се стиша и данас. Житељи општине и њихова родбина из других подручја Бугарске уручили су председнику сеоске општине петицију са неким основним захтевима за решавање горућег проблема. Учесници протеста инсистирају да Роми који незаконито бораве на територији Грмена, буду истерани из општине. Исто се тражи и за лица која су се без дозволе надлежних органа настанили у чергама у њиховом селу. Они су запретили да ће у противном узети ствари у своје руке.“

Досадашњи ток догађаја изазива страховања да ће доћи до понављања ситуације у пловдивском селу Катуници, где је конфликт између Цигана и мештана прерастао у самообрачунавање и паљења. А председник општине села Грмен се жали да ако се морају порушити незаконите грађевине, општина није у могућности да њихове обитаваоце смести у друге зграде, како то закон тражи, јер таквима не располаже.

Дакле, општина је запала у правни и административни ћорсокак, овога пута, на дан Бугарима најомиљенијег празника – 24. мај, када славимо стварање словенске азбуке и бугарску просвету и културу. Због конфликта више од 500 људи из Грмена и Марчева блокирало је неке путеве у општини. Учесници протеста тврде да локални Роми не стварају никакве проблеме, док дошљаци из других места земље девастирају читаво окружење. Да се настане у селу Грмен тим људима је дозволио претходни председник општине.

Ескалација тензије испровоцирала је реаговање политичара. Патриотски фронт, који подржава владу, упозорио је да ће преиспитати однос према владајућој гарнитури уколико се не предузму хитне мере против обичног криминала. Један од лидера Фронта, Валери Симеонов, затражио је стварање добровољачких одреда за самоодбрану становништва, зато што политичари на власти не предузимају ништа за сузбијање обичног криминала. Политичари из десног Реформистичког блока, који учествује у владајућој коалицији, сматрају да је напетост у општини резултат борбе за надмоћ између два крила Покрета за права и слободе /ДПС/, који важи за партију етничких Турака у земљи. Из ове политичке формације тврде да се тензија у општини Грмен повећава због борбе уочи предстојећих локалних избора између садашње председнице сеоске општине Минке Капитанове и бившег највишег сеоског функционера Ахмеда Башева, обоје из ДПС. Из Реформистичког блока наглашавају такође да оваквих конфликата нема само у Грмену, већ је то локална појава која настаје из предизборних побуда, а типична је и за друга подручја Бугарске.

То што скандал који је избио у Грмену има аналоге у другим деловима земље, неоспорна је чињеница. Неоспорне изгледају и тезе да незаконито настањивање Рома и толерисање њиховог неприхватљивог понашања има везе са предстојећим изборима. Сумњиво изгледа једино очекивање јавности да ће се овога пута предузети адекватне мере, зато што су пред изборе, а на јесен престоје избори за органе локалне самоуправе, Роми, на жалост, третирани пре свега као бирачи, што нимало не иде у њихову корист, већ их претвара у политичке таоце.

Превела: Ана Андрејева


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Млади у Бугарској међу онима који најдуже живе с родитељима

Хрвати најкасније напуштају родитељски дом – са 31,8 година, следе Словаци (31), Шпанци (30,4), Бугари и Италијани (30). На супротном полу по овом показатељу нашли су се млади људи у Финској – 21,4 године, Шведској и Данској – са 21,8 година. Ово..

објављено 30.9.24. 17.21

Може се показати да је Бугарин из околине Враце најдуговечнији човек на Земљи

Идентитетски кодови су основа генеалогије – науке која се бави проучавањем родослова, порекла појединца, родословних и породичних веза. Идентитетски кодови нас разликују као људе – уверен је у то главни асистент Росен Гацин са Института за..

објављено 30.9.24. 11.50

САД улажу 240.000 долара у центар за уметност и културу у Варни

САД инвестирају кроз Амбасадоров фонд за очување културне баштине (AFCP) 240.000 америчких долара у Варненски културни центар ReBonkers. Ово су саопштили из Амбасаде САД у Софији. Варна је највећи корисник програма AFCP у Европи ове године, што..

објављено 29.9.24. 10.45