Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Македонија подигла тензије између Софије и Москве

Фотографија: ЕПА/БГНЕС

У Горњем дому руске Думе министар спољних послова Русије Сергеј Лавров исказао је мишљење да Запад жели да смени владу у Скопљу како би спречио ширење сфере руског утицаја у региону. По његовим речима, дестабилизација Македоније изазвана је првенствено спољним факторима а разматра се и могућност њене поделе између Бугарске и Албаније. У оштром одговору Лаврову шеф бугарске дипломатије Данијел Митов окарактерисао је тврдње свог руског колеге као покушај да се доведе у питање дневни ред региона те позвао да се престане с тим. Оштар тон који је дошао са тако високог нивоа указује на ванредну раздраженост због чега су неки медији закључили да су то можда прве назнаке да је на помолу дипломатски скандал између Софије и Москве. Хоће ли се ове претпоставке обистинити показаће нам даљи развој догађаја, што не мења чињеницу да су тврдње руске стране довеле до првих тешких речи и варница. У случају са Софијом, овај осећај додатно појачава чињеница да је Бугарска предмет тенденциозне кампање пошто су тврдњама Лаврова претходиле електронске публикације објављене на sputniknwes.com, вишејезичном електронском издању које важи за незванично гласило Кремља. Стога, није ни мало случајно да су коментари о догађајима у Македонији били везани и за шире теме као што су санкције Русији и будући планови Москве у вези са њеном гасном политиком у региону. Али руске интерпретације побуђују и недоумице код Бугара због некоректне хронологије догађаја и нетачног описа истих. Познато је да је Бугарска прва признала независност и суверенитет Македоније после распада Социјалистичке Федеративне Југославије, као што је познато и то да отада до данас наша земља доследно води исту политику према Македонији пред свим међународним органима и организацијама. У одређеним националистичким круговима заиста постоји мишљење да Македонија историјски припада Бугарској, али чак и у најтежим тренуцима, као што је био, рецимо, етнички сукоб у Македонији 2001. године, овај став није имао чак ни минималне шансе да прерасте у политичку амбицију, а камоли да се оствари. Данас, као чланица Европске уније и НАТО, Бугарска не би се дрзнула да на било који начин разговара са било ким о било каквој подели Македоније која је кандидат за чланство у ЕУ и Алијанси. Далеко од сваке идеје о подели, у Бриселу је ове недеље министар Данијел Митов изјавио да је потребно гарантовати територијални интегритет и суверенитет Македоније и у том контексту је позвао ЕУ да упрегне све своје институције како би се регулисала политичка криза у тој земљи. Тензије између Москве и Софије проузроковане напетом политичком ситуацијом у Скопљу вероватно ће брзо спласнути, без изазивања велике буке. Али далеко више је забрињавајућа чињеница да је у последње време до сличног заоштравања односа између две земље дошло због санкција против Русије, као и због пропалог пројекта изградње гасовода "Јужни ток." Јер у том смислу укрштање копља је неизбежно због припадности Бугарске и Русије два супротна пола у савременом свету.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

И девети покушај избора председника парламента неуспешан

Посланици су данас по девети пут покушали да изаберу председника 51. сазива Народног собрања, како би законодавно тело Бугарске могло да започне са радом. Предложена су четири кандидата – Атанас Атанасов из коалиције „Настављамо промену –..

објављено 4.12.24. 16.44

Парламент улази у девети круг покушаја избора председника

Конститутивна седница Парламента, започета 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће по девети пут покушати да изаберу председника 51. сазива Народног собрања. Током осмог круга гласања, странка ГЕРБ повукла је номинацију Раје Назарјан за ову..

објављено 4.12.24. 07.15
Наталија Киселова

"БСП - Уједињена левица" тражи подршку за свог кандидата за председника Парламента

Коалиција "БСП - Уједињена левица", која је освојила пето место на парламентарним изборима 27. октобра, започела је серију преговора ради прикупљања подршке за своју кандидаткињу за председника 51. сазива Народног собрања, Наталију Киселову, и..

објављено 3.12.24. 14.55