Бугарска енергетика одавно доживљава веома тежак период свог развоја, период адаптације према условима тржишне привреде и новим технологијама, али и период више пута одлаганих или одбациваних реформи. Као резултат свега тога у области енергетике, и посебно електро енергетике, где државне електране раде паралелно са бројним приватним, мада је тржиште државно регулисано, нагомилано је брдо проблема.
Два су основна – хипер производња и нереално ниске цене струје, што не дозвољава произвођачима и добављачима да макар компензирају своје трошкове и инвестиције. Бугарска још увек има амбицију да игра улогу својеврсног енергетског центра на Балкану. Има и разлога за то: као прво, поседује огроман производни потенцијал, и као друго, земље у нашем суседству перманентно или бар периодички суочавају се са дефицитом електричне енергије. Управо зато Бугарска извози струју у Турску, Грчку и нешто мање у остале земље у суседству. Међутим, и оне се такође активно труде да смање своју енергетску зависност од спољних испорука. Довољно је споменути да Турска гради или планира да у блиској будућности изгради неколико џиновских атомских централа, да се Грчка све више газификује захваљујући свом географском положају, као и то да зелена енергија свуда доживљава прави бум. Као резултат тих континуираних процеса, који су уз то везани за значајан капитал, бугарски извоз електричне енергије се смањује. Дугорочни тренд смањења бележи и домаћа потрошња струје – због економичнијих технологија, нових енергетских извора и мера енергетске ефикасности.
У то исто време и малтене супротно овим трендовима, у Бугарској се један за другим лансирају нови енергетски пројекти: идеја о другој атомској централи на обали Дунава, планови о додавању новог реактора уз већ постојећа два у нуклеарној централи код Козлодуја, о европском гасном хабу на бугарској обали Црног мора... Од свих тих пројеката, ниједан није забележио реалан напредак. Баш супротно. Енергетика кумулира огромне дугове који већ премашују 1,5 милијарди евра и нон стоп послује са губицима. Логика у конкретном случају је апсурдна - колико више радиш, производиш и продајеш, толико више губиш и се задужујеш. Овако се не може наставити још дуго. За почетак заустављен је рад неких блокова у великим топланама. Други корак који сви потрошачи са зебњом очекују, јесте повећање цена електричне енергије. Не на последњем месту, масовни потрошач очекује да ће бити узете у обзир основане претензије да у енергетски микс буду укључени тзв. јефтини енергетски извори, који су сада већином предмет извоза од стране приватних друштава чије су марже изразито велике.
Професионалци из сектора желе да се тарифне ставке повећају десетинама процената, док политичари страхују да становништво неће бити у стању да поднесе такво поскупљење. У то време проблеми и дугови се и даље гомилају, ситуација се све више погоршава, тако да није далеко тренутак када ће нож доћи до коске, што би рекло да ће тешке, болне и за многе Бугаре неподношљиве одлуке ипак бити донете. Шта ће се онда догодити, то ће се тек видети, за сада се може само претпоставити.
Превела: Катарина Манолова
Руски енергетски гигант „Лукоил“ планира продају своје највеће рафинерије на Балкану, која се налази у Бургасу, преноси Financial Times (FT). Очекује се да ће ова трансакција бити званично обелодањена до краја 2024. године. Како се наводи, компанија..
Металургија, тешка индустрија и рударство кључни су за одржив економски развој Европе, поручио је председник Бугарске Румен Радев на свечаности поводом Дана металурга у Софији, организованој под његовим покровитељством. Према његовим речима, управо ту..
Удружење индустријског капитала у Бугарској саопштило је да је поднело жалбу Врховном управном суду. У Бугарској око 430.000 радника прима минималну зараду, а оспоравање се заснива на два правна основа – процесно-правном и материјално-правном, изјавио..