Бугари не виде алтернативу демократији, као што не виде алтернативу ни европској перспективи земље. Они су незадовољни радом демократских институција у земљи и начином на који се примењују закони. Велике групе становништва проводе живот изоловане од друштвеног живота и немају осећај да су заступљене у органима локалне и централне власти. То су показали подаци национално репрезентативног испитивања јавног мњења које је спровео Институт "Отворено друштво" у периоду март-април 2015. године.

"Већина испитаника, готово 52 одсто њих, изразила је мишљење да је демократија најбољи облик управљања, док 20 одсто има сасвим супротно мишљење - рекао је извршни директор Института Георги Стојчев. - Грађани који имају позитиван однос према демократији чине већину међу симпатизерима свих политичких партија, изузев Бугарске социјалистичке партије. Према мишљењу већине грађана Бугарске, земље са најбољим моделима управљања и на које се Бугарска мора угледати су Немачка (40 одсто), одмах иза ње су две европске либерал-демократије: Швајцарска и Велика Британија које је у својим одговорима навело 14 одсто учесника анкете. Тек 6 одсто испитаника навело је Русију као пример, док је 2 одсто изабрало Кину."

Тренутно једно од достигнућа демократског управљања Бугарском је увереност претежне већине грађана да у потпуности ужива своја основна права.

„Постоје изузеци, одређене групе становништва имају осећај да уживају мањи степен својих права - наставља Георги Стојчев. - Дупло више испитаника запослених у јавном сектору изразило је своја страховања да уколико има критичан однос према влади то ће довести до некаквог облика негативних последица по њих у односу на запослене у приватном сектору. Међу одређеним групама становништва забележен је већи степен забринутости да ће их неко прислушкивати без одобрења суда те да ће држава предузети незаконито гоњење против њих. Страховање од прислушкивања је највеће у Софији где 42 одсто грађана сматра да им полиција можда прислушкује телефоне. Исто мишљење дели 28 одсто испитаника у осталим градовима обухваћеним испитивањем."

Широко распрострањено дискриминацијско расположење код нас представља додатни фактор за искључивање великих друштвених група из политичког живота. 70 одсто испитаника не би гласало за градоначелника ромског порекла, 66 одсто њих не би дало свој глас за градоначелника другачије сексуалне оријентације, док 62 одсто не би изабрало представника турске мањине за градоначелника. 80 одсто анкетираних изјавило је да би изабрало жену за градоначелника, али је ова подршка за 12 одсто мања међу грађанима који су се изјаснили као Турци и за 30 одсто мања међу припадницима ромске заједнице.

"У оквиру истраживања утврдили смо постојање два велика дефицита у функционисању демократије - каже Георги Стојчев. - Запажа се високи степен пасивности бугарских грађана. 80 одсто испитаника изјављује да не учествује у било каквом облику организованог друштвеног живота и препушта сав јавни рад преосталих 20 одсто. Међутим, скоро половина тих 20 одсто пак је ангажована неким обликом друштвене делатности спорадично. Они који се тиме баве обично су чланови партија, синдиката или невладиних организација и њих има око 10 одсто, што је далеко од карактеристичних нивоа за развијене европске демократије. Половина испитаника изјављује да нема поверења у ниједног народног посланика из свог изборног региона, исто се односи и на осећај да нема свог заступника у општинским већима.

Један од основних закључака истраживања јесте да бугарска демократија има проблеме не само са владавином закона. 77 одсто људи не слаже се с тврдњом да се закони у земљи примењују једнако за све, 69 одсто не прихвата тврдњу да су закони јасни и разумљиви, а 58 одсто сматра да су нам закони неправедни. Када људи не верују и не разуме законе онда је много теже створити културу и праксу владавине закона."

Превод: Ајтјан Делихјусеинова