ЕК је предложила да се уведе квота од 20.000 избеглица за пријем у ЕУ у наредне две године. До краја маја комисија ће понудити механизам интерног расељавања лица којима је одобрен азил, а до краја године и систем за расељавање избеглица у ванредним ситуацијама када долази до масовног прилива таквих људи у ЕУ. Неке државе категорично одбијају ову идеју ЕК, док је друге енергично подржавају. Бугарска спада међу оне друге које овај предлог поздрављају и имају солидне аргументе у прилог његове реализације.
Бугарски посланици у Европском парламенту предложили су увођење квотног система пријема избеглица још октобра прошле године као начин да се зависно од економског стања, броја становништва и величине сваке земље одреди број избеглих лица која је она у стању да прими. На почетку ове године за реализацију ове идеје категорично се заложила и влада Бојка Борисова. Тада, још пре пролећног прилива избеглица према границама Бугарске, 61 одсто капацитета прихватних избегличких центара је већ било попуњено, док су истовремено неколико држава међу којима Немачка, Аустрија и Мађарска намеравале да врате имигранте Бугарској зато што је она била прва земља у коју су они ушли и у којој су регистровани.
Сада ЕК предлаже две шеме прерасподеле миграната – „премештање“ и „пресељење“. Сходно тим шемама за Бугарску су предвиђене квоте од 1,25 процената и 1,08 процената.
Поред количинског ограничавања броја избеглица за земљу је важна и чињеница да су све државе Уније, чак и оне које су до сада биле на маргинама избегличког тока, обећале да примају азиланте. У предлогу о спровођењу истраге избеглица пак постоји текст, који прецизира да се ради о особама којима је „очигледно потребна међународна заштита у Европи“. То ће свакако олакшати Бугарску, јер ће сада она бити у стању да одбија пријем уколико се не ради о особама које траже азил, већ о онима које су своју домовину напустиле из економских разлога.
Паралелно са квотним принципом пријема избеглица Европска комисија предлаже и нову политику законске миграције путем осавремењивања шеме „плаве карте“ – боравишне дозволе намењене становницима земаља које нису чланице Европске уније, али хоће да се у њој запосле. То је такође од интереса за Бугарску, која је у појединим сферама суочена са акутним мањком квалификованих кадрова.
У принципу идеје о новој политици азила, миграције и интеграције у Европској унији су од користи за нашу земљу, јер јој дају шансу да се извуче из тешког стања да као најсиромашнија чланица Уније добија најмању подршку за решавање тих проблема. А предлог Европске комисије о новој политици Уније у сфери пријема избеглица и миграције у хармонији је са идејама Софије и без сваке сумње она ће их дефинитивно бранити у току предстојеће европске дебате.
Превод: Ана Андрејева, Александра Ливен
После још једног неуспелог покушаја да се изабере председник Народног собрања, посланици настављају заседање данас у 10 часова. На последњем гласању, одржаном у среду, 20. новембра, највише подршке добили су Раја Назарјан из коалиције ГЕРБ-СДС и..
Посланици Народног собрања Бугарске ни након четвртог гласања нису успели да изаберу председника парламента. Од четворо предложених кандидата, у други круг су ушли Раја Назарјан, кандидаткиња ГЕРБ–СДС-а, и Силви Кирилов, предложен од стране странке..
Конститутивна седница Народног собрања, која је почела 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће поново покушати да изаберу председника Парламента, што је већ четврти пут у актуелном сазиву. Представници коалиције ГЕРБ-СДС остали су при..
Коалиција "БСП - Уједињена левица", која је освојила пето место на парламентарним изборима 27. октобра, започела је серију преговора ради прикупљања..
Конститутивна седница Парламента, започета 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће по девети пут покушати да изаберу председника 51. сазива..
Посланици су данас по девети пут покушали да изаберу председника 51. сазива Народног собрања, како би законодавно тело Бугарске могло да започне са..