Један од најимпресивнијих и најомиљенијих догађаја у култури Бугарске већ дуже од 30 година је фестивал уметности „Аполонија“. Од 1984. г. до данас он се у току 10 дана одржава крајем лета у Созополу. Ове године Празници уметности ће бити отворени 28. августа. Ликовни и драмски уметници, музичари, редитељи, песници и прозаисти окупљају се у малом граду на обали Црног мора да би представили оно најбоље из актуелне културне продукције у земљи.
У Тонском архиву БНР откривамо интервју утемељивача фестивала проф. Дима Димова – прослављеног домаћег виолинисте у којем он евоцира успомене на зачетке овог културног форума:
Када је поникла идеја о успостављању фестивала „Аполонија“, музика је имала исту тежину као и све остале уметности, а ја као музичар никад нисам вукао на своју страну. У оним годинама је било веома важно да изађемо из оквира клишеа и ми смо то учинили кроз ове празнике који дају простора креативности и иновативности. Постојала је„стишана“ слобода уметника и кад би се неко дрзнуо да испусти дух из боце, то га је скупо коштало. Бити слободан данас у много већој мери зависи од нас самих. Ја лично полажем велике наде у младе уметнике који стасавају у Бугарској, а неки од њих се школују и у иностранству. Овај наш фестивал је добра прилика да се они испоље овде и да кроз континуирани културни дијалог доприносимо настанку нових драгоцених културних добара.
Прошле године „Аполонија“ је богатим програмом прославила своју 30-годишњицу. Један од главних догађаја био је концерт у знак сећања на великана бугарске оперске уметности Николе Гјузелева, који је 1984. године отворио празнике уметности у новоизграђеном амфитеатру Созопола. Том приликом он је поручио: „Чувајте овај фестивал!“
У току три деценије негује се традиција окупљања уметника и публике у малом граду на јужном бугарском приморју и упркос свим тешкоћама тај догађај умногоме помаже развој Созопола, својом атмосфером привлачи и радује љубитеље позоришта, музике, књижевности, филма, балета, пластичних уметности и архитектуре.
О томе прича уметнички директор „Аполоније“ Маргарита Димитрова:
Пре тридесетак година мештани су на нас гледали са извесним предубеђењем, а сада нас радо очекују и угошћују. Созопол се претворио у културно и туристичко средиште. Мислим да је „Аполонија“ дала подстицаје целокупном развоју овог подручја. Сваке године настојимо да овде приказујемо оно најбоље и најзанимљивије на пољу уметности.
Песникиња Мирела Иванова, један од чешћих учесника овог културног збивања, рекла је једном како јој „Аполонија“ личи на жену, која је својом дугом лепом косом прекрила цео град. На почетку своје четврте деценије она и даље шармира овом невенућом лепотом која инспирише песништво и сваку другу врсту стваралаштва.
Превела: Ана Андрејева
„ Био је најлепши пијаниста свог времена. Отмен, поносан и недокучив, као да је био рођен у фраку“ . Тако берлински лист „Ди Велт“ описује Алексиса Вајсенберга. Рођен је у Софији 1929. г. Одлично васпитање стекао је у космополитској породици, а..
„Верујем да би чак и талентовани Станислав Стратијев који је специјално за Велка Канева написао улогу у амблематском филму „Оркестар без имена“ тешко нашао речи утехе, да је сада међу нама. Велко је био од оних глумаца који позоришну представу..
„Оно што се догађа у свету утиче и на нас. Што више затварамо очи пред том чињеницом, што се више заглибљујемо у своје унутрашње проблеме и сами себи сужавамо видике, то смо више неадекватни у погледу доношења одлука у земљи. Зато бих рекла да..