Ситуација у Републици Македонији заокупља нашу пажњу не само зато што је то суседна нам земља. Да подсетимо да је 15. јануара 1992. г. Бугарска била прва која је признала независност и суверенитет македонске државе. У специјалном интервјуу за Радио Бугарска Љубомир Кјучуков – директор Института за економију и међународне односе коментарише политичка превирања у постјугословенском простору. По његовим речима она се одвијају на неколико нивоа.
Као прво ваља истаћи токове распада Југославије и конкретније – процесе конституисања државности, која је за неке од бивших југословенских република била прва у њиховој историји. Босна и Херцеговина и Република Македонија, две између најрањивијих држава на овим просторима, суочиле су се са нелаким задатком да изврше транзицију са мултинационалне конфедерације на националну државу, задржавајући при томе мултиетничку толеранцију у друштву.
Други ниво је повезан са улогом албанског чиниоца. Развој албанског становништва је најдинамичнији, према томе и најекспанзионистичнији, што крије огроман ризик по стабилност у региону. Уз то присутан је тренд уједињавања етничких Албанаца из бивше Југославије око једног центра и тај центар је Косово.
Трећи чинилац је неспособност македонског друштва и управљачке гарнитуре Македоније да изнађу одговор на сложене унутрашње проблеме.
Охридски споразум је ударио темеље изградњи савременог друштва у Републици Македонији, али он није могао да отклони све противречности нагомилане у тој заједници - казао је Љубомир Кјучуков. - Политичка ситуација је довела до формирања управљачке гарнитуре која, према мишљењу већине, користи ауторитарне методе и повређује демократске принципе. Тренутно се чују оптужбе да је политичка елита корумпирана и клијентелистичка. Свему томе треба додати стално погоршавање социјално-економске ситуације и тотално осиромашење македонских грађана. То су проблеми који генеришу трећи ниво супротстављања – поред упадљиво манифестоване етничке конфронтације појављују се и унутрашња трвења. Четврти чинилац који је посебно значајан, јесте став ЕУ. У том региону се осећа дефицит европског политичког присуства. Теза председника ЕК Жан-Клода Јункера, да у наредних 5 година проширење ЕУ није предстојеће никога не изненађује, али је овај став контрапродуктиван гледано из угла обавеза које би Брисел преузео према западном Балкану. Тако се људима на тим просторима скраћује видик, смањује се њихова мотивација као и мобилишућа креативна снага коју представљају напори на покривању критеријума за учлањивање у Унију што такође доприноси продубљивању постојећих унутрашњих проблема.
Како се ситуација у Републици Македонији одражава на односе са Бугарском?
Бугарска, као и остале земље региона, има све основе да буде снажно забринута дестабилизацијом политичке ситуације у Републици Македонији - каже Љубомир Кјучуков. - Дешавања на Балкану већ имају сопствену динамику када је реч о сукобу на етничкој и верској основи који тешко могу контролисати чак и снаге које су увучене у процес. Примери тога су Босна и Херцеговина и Косово, укључујући и проблеме саме Македоније од пре 15 година. Све то директно утиче на стабилност региона. И ту је, по мени, главно питање: да ли Бугарска чини довољно за целокупни развој бугарско-македонских односа кроз призму стабилизације региона. По мени, ублажавање нагомиланих историјских, етничких, верских, културних противречности и сукоба у ширем европском контексту, где су и границе ирелевантне, може довести до дугорочног решења превазилажења дестабилизационог потенцијала земаља западног Балкана. Данас је најбитније спречити даљу дестабилизацију Републике Македоније и стабилизовати њену државност – евентуални процеси распада могу дићи у ваздух цео регион. Зато је Бугарска, кроз призму свог развоја и своје стабилности, заинтересована за интеграцију у ЕУ свих земаља западног Балкана. Најсигурније решење реално постојећих билатералних проблема није условљавање процеса интеграције додатним условима, већ настојање да Република Македонија испуни критеријуме за чланство у Унији. А ти критеријуми укључују и добросуседство.
Превод: Ана Андрејева, Албена ЏермановаНародно собрање Бугарске, на рекордно дугом заседању, које је почело пре 18 дана, поново није успело да изабере председника Парламента. У седмом покушају, ниједан од кандидата није добио довољну подршку, а најближи је био најстарији посланик, Силви..
Лидер покрета „ДПС – Нови почетак“ Дељан Пеевски изјавио је да је спреман да преузме премијерску функцију ако његова странка добије поверење грађана. „Када будемо прва странка, ја ћу формирати владу“, поручио је Пеевски у изјави новинарима у кулоарима..
Председник странке ГЕРБ, Бојко Борисов, изјавио је да формула за успостављање стабилне редовне владе подразумева подршку странака ГЕРБ-СДС, „Настављамо промену – Демократска Бугарска“ (НП-ДБ), „БСП – Уједињена левица“ и „Постоји такав народ“ (ИТН)...
Партија „Настављамо промену – Демократска Бугарска“ (НП-ДБ) саопштила је да неће дати подршку кандидатима за председника 51. сазива Народног собрања..
И данашњи, осми покушај посланика у Народном собрању да изаберу председника парламента завршио је неуспехом. На почетку дана појавио се трачак наде да ће..
Проруски кандидат води на председничким изборима у Румунији У првом кругу председничких избора у Румунији, на којима је излазност била већа од 52%,..