Један догађај с краја априла који се десио у једној софијској болници - бабица претукла новорођенче од четири дана - изазвао је гнев многих људи, а расветљавање случаја избацило је на видело ружну слику свакодневицу здравствених радника у Бугарској: недостатак лекара и медицинских сестара, прекомерно оптерећење, стални стрес, ниске плате и недостатак мотивације младих медицинских радника за рад у Бугарској.
Према подацима Бугарског лекарског савеза, сваке године око 600 младих специјалиста напушта земљу да би радило у иностранству за веће плате и у бољим условима. Године 2009. у Бугарској је било регистровано око 35.000 лекара, а данас их је мање од 28.000. Шта више – мање од 5 одсто активних лекара има испод 35 година, а сваки четврти навршио је 60 и више година. За др Анатолија Митова, прокуристу обласне болнице у граду Пернику, која има неизмирене дугове, сува статистика је свакодневица:
„У болници ради 127 лекара, већ годинама имамо слободна радна места за лекаре. То свакако омета добро функционисање и рад болнице. Приморани смо да колегама, који због мањка лекара раде дуже од прописаног радног времена, плаћамо прековремени рад, што са своје стране повећава трошкове болнице. То није добро за рад болнице. Али није само наша болница у овом стању, велики је број обласних болница које имају исте проблеме.“
53-годишњи хирург др Митов припада генерацији Бугара који су политичке промене 1989. г. дочекали са великим ентузијазмом, а данас су међу онима који су највише разочарани транзицијом. Он је од малог броја лекара који су остали у Бугарској са надом да ће се реформе здравства брзо спровести и да ће оно функционисати као добро подмазана машина. Авај, његове наде су за сада узалудне. Тако размишљају и млади медицински радници који одмах по дипломирању емигрирају у западну Европу. Тамо су услови рада и могућности напредовања на послу за њих неупоредиво бољи него код нас. Недостатак лекара је велики проблем посебно у Хитној помоћи. За милионски град попут Софије европски стандард предвиђа 60 екипа. Тренутно у нашој престоници њих је тек 23. Како то утиче на рад запослених у Хитној помоћи?
Ево одговора на ово питање директора „Хитне помоћи“ у Софији др Георгија Гелева:
„Недостатак лекара практично постоји од почетка транзиције. Постепено се током година број лекара из више објективних и субјективних разлога почео смањивати. Када је Бугарска постала чланица ЕУ и када су се за наше лекаре отвориле границе, знатан део њих је отишао из земље. Први су отишли они који говоре стране језике – енглески, немачки, француски. Од 2007. године до данас Центар за хитну помоћ напустило је укупно 30-40 лекара који данас раде у западним земљама.“
Као резултат тога у једној смени просек интервенција екипа Хитне помоћи у Софији је 15, код норме од 7. То наравно утиче на њихов рад. Оптерећење лекара хитне помоћи је превелико, стрес је неподношљив, велики део лекара и медицинских сестара пати од хроничних професионалних обољења. „Свему томе треба додати и чињеницу да је знатан део њих приморан да ради на два места како би себи обезбедио пристојан доходак“ – додаје др Десислава Кателијева, председник Националне асоцијације запослених у Хитној помоћи. Недавно је синдикат организовао протест против услова рада, а повод је био низ напада на лекаре због кашњења екипа Хитне помоћи.
„Агресија је израз болести целокупног нашег здравства – каже др Кателијева. - Наше здравство је, нажалост, последњих 15 година делимично реформирано. Добили смо систем који донекле одговара захтевима тржишне привреде, али је он донекле остао и онај стари систем који се у потпуности финансира државним новцем. А све је то на штету запослених у систему здравства и људи који рачунају на њега.“
Превод: Албена Џерманова
Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари изјаснило се 7.057 лица, поређења ради – као Грци се изјаснило 23.000 пописаних, Египћана је 12.000, Рома..
Највиши панорамски точак код нас биће постављен у Плевену, северна Бугарска, саопштио је гувернер Плевенске области Николај Абрашев. Постројење ће бити део вишенаменског комплекса у близини парка „Кајлака“. „Пројектом је предвиђена изградња вертикалног..
Од данас ће у Старој Загори грађани свих узраста – од малих до старих, моћи да пошаљу своја писма Деда Мразу. У фоајеу Државног позоришта лутака у граду постављено је поштанско сандуче за писма Деда Мразу. Из културне институције обећавају да ће..