„Дишем, значи живим“, „Удиши здравље, издиши љубав“ и „За више насмејаних црвених усана“ – оваквим порукама се 17 популарних бугарских глумаца и музичара укључило у кампању подршке Бугара који пате од ретке, али подмукле болести - плућне хипертензије.

Код ове болести дисање је отежано, човеку понестају снага и енергија. Мали крвни судови у плућима се сужавају и кисеоник не може да допре до унутрашњих органа. Фотографије познатих личности изложене су у једном од прометних градских паркова. А симбол кампање су „модре усне“ – један од карактеристичних симптома болести, мада многи тврде да никад нису чули за то. Пацијенти, удружени у асоцијацију „Хипертензија плућа“ организују информациону кампању да би њихова порука допрла до што већег броја људи.

У Бугарској са овом болести је дијагностицирано скоро 130 људи, мада је њихов број много већи, вероватно преко 300, сматрају организатори кампање. Недовољна информисаност чак и међу лекарима један је од разлога касне дијагностике те подмукле болести, која може да буде откривена тек након серије специјалистичких испитивања. Ево шта каже др Антоанета Пејчева, заменик градоначелника Софије:

„Болесници, због неспецифичног карактера болести, на почетку ретко се обраћају лекару за помоћ. Болест може да буде откривена једино у медицинској установи која је опремљена високотехнолошком апаратуром. Са развојем болести квалитет живота болесника нагло се погоршава. Као резултат они губе своје социјалне контакте са пријатељима и колегама. Често се погоршавају и односи у породици. Људи се осећају изоловани од нормалног живота и није мало случајева када падају у депресију. У таквом моменту пресудна је емоционална подршка од стране родбине, пријатеља, као и људи који пате од истог обољења. То је нарочито важно за успешно лечење, јер оно траје годинама, а понекад и током целог живота.“

Многи људи који пате од плућне хипертензије одбијају да отворено говоре о свом проблему. Често пута нико у њиховој околини не претпоставља да су они жртве ове опаке болести, све док се не појаве први алармантни симптоми. Тодор Мангаров је један од малобројних пацијената који отворено говоре о својој болести. Он је председник асоцијације „Пулмонална хипертонија“:

„Наша кампања има за циљ да скрене пажњу јавности на ову подмуклу болест. Желимо да сугеришемо људима који често добијају нападе гушења да се благовремено морају обратити лекару, јер су обољења плућа изузетно тешка, а када пате плућа, пати и срце. Светска статистика каже да неизлећена плућна хипертензија скраћује животни век између 2 и 4 године. Ја сам имао срећу, јер је још након првог прегледа мој лекар открио обољење. Касније сам претрпео сложен оперативни захват и срећом није дошло до компликација, као што се то дешава код многих пацијената. Веома је важно говорити о свим тим проблемима, јер бар за сада код нас недостаје специјалистичка помоћ психолога. Ми пацијенти приморани смо да се сами сналазимо тако што организујемо сусрете и разговоре у облику групне психотерапије. Ја такође настојим да будем користан својим личним примером човека који је у великој мери победио ту опаку болест. Већ другу годину учествујем у бициклистичком обиласку планине Витоша. Мој циљ је да покажем људима који пате од хипертензије плућа да морају да се боре и да излаза увек има.“

Превела: Катарина Манолова

Фотографије: Гергана Манчева и асоцијација „Пулмонална хипертонија“