Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Меглена Кунева: Заштита људских права чини Европу јединственим политичким субјектом

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС

„Европа неће бити изграђена одједном или према једном једином плану. Она ће бити изграђена преко конкретних достигнућа која на првом месту стварају солидарност.“ Овим речима 9. маја 1950. г. француски министар спољних послова Робер Шуман је најавио план стварања Европске заједнице за угаљ и челик. „Светски мир неће бити сачуван без улагања креативног напора који ће одговорити на опасности које му прете.“ – стоји у чувеној Шумановој декларацији. Данас се ове његове речи сматрају првим кораком ка удруживању европских напора. Дан Европе проглашен је на самиту шефова земаља ЕУ у Милану 1985. године. Он се обележава у знак сећања на 9. мај 1950. године и овај датум је постао симбол Уједињене Европе заједно са плавом заставом са 12 жутих звездица, Одом радости – из 9. Бетовенове симфоније и јединственом валутом /евром/.

Односи Бугарске са ЕУ имају кратку, али динамичну историју. Бугарска је дипломатске односе са Европском заједницом успоставила 9. августа 1988. године. Године 1990. Велико народно собрање је усвојило одлуку којом се изражава жеља Републике Бугарске за пуноправним чланством у ЕУ. 16. децембра 1995. године, када се одржава Трећи самит шефова држава и влада за време седнице Европског савета у Мадриду, Хавијеру Солану је уручена Молба за чланство у ЕУ. Године 2002. Бугарска је већ отворила сва преговарачка поглавља. Три године касније бугарски парламент је ратификовао Уговор о приступању Бугарске и Румуније ЕУ. После његове ратификације од стране земаља чланица, 14. децембра 2006. године у Бриселу двема суседним земљама је званично упућен поздрав поводом придруживања великој европској породици, а од 1. јануара 2007. оне су пуноправне чланице Уније.

Каква је Европа 65 година после значајног говора Робера Шумана? На ово питање одговара Меглена Кунева – први комесар ЕУ из Бугарске, тренутно вицепремијер за координацију европских политика и институционална питања.

Тада нико није ни мислио да ће се Европа тако снажно ујединити. Не заборавимо да је заједнички пут Европе почео од мале групе земаља које су географски блиске. Шест земаља које познају своју историју, које су имале заједничку историју. Сада ЕУ има 28 чланица, а њој теже и земље западног Балкана, као и државе попут Украјине, Турске. У питању је, пре би се рекло, економски правац размишљања. Али по мени, оно што је последњих година важно, јесте залагање за заштиту људских права, заштиту интереса људи, заштиту њихових грађанских слобода. По томе је данас савремени лик Европе јединствен. Управо поштовање личности и заштита људских права чине Европу јединственим политичким субјектом у свету. И многи људи је управо због тога воле.

Меглена Кунева – са овим именом повезујемо пут приступања Бугарске ЕУ. Са дистанце времена да ли смо успели да променимо став Европљана о нама и шта још морамо урадити ?

За мене веома снажан знак у том погледу биће пријем наше земље у шенгенски простор… Велика грешка је што је од 2007. године до сада Бугарска практично обуставила своје право приступање ЕУ. Не идемо тако брзим темпом нити према еврозони, нити према Шенгену. Европска комисија је обелоданила став да је Бугарска спремна за приступање шенгенском простору. По мени, од посебног значаја је да се бугарска влада, бугарски парламент, институција председника уједине и изађу са заједничком декларацијом. Лично предлажем да парламент енергично оцени ове године - 11. маја ће се навршити 10 година од ратификације Уговора о приступању Бугарске ЕУ - и морамо јасно рећи шта желимо. Морамо подржати сами себе - јасно, категорично. Иначе би изгледало да очекујемо наше приступање шенгенском простору само као календарски догађај. Потребна је воља, морамо показати ту вољу и преузети обавезе.

Меглена Кунева је више пута била у ситуацији када је морала да донесе важне, али тешке одлуке за које не постоје једнозначни одговори.

Све се мора проценити узимајући у обзир време. Било је пуно непопуларних одлука које је увек, у конкретном тренутку, било тешко донети. Сада, када се вратим у време назад, могу рећи да је најважнија одлука била та о темпу преговора, да не бисмо прихватили тактику одлагања. Ако то данас буде наша амбиција, наш приступ, сматрам да ће Бугарска успети да успешно спроведе многе реформе – реформу судства, образовања, здравства, МУП-а, администрације итд. А све су то ствари које се морају десити у нашој земљи. Надам се да ћемо све потребно урадити.

Превод: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бојко Борисов категорично одбија преговоре са НП-ДБ

Деница Сачева из ГЕРБ-а, на конференцији за новинаре саопштила је да би до лидерских преговора могло доћи само уколико би се разговарало о формирању стабилне владајуће већине и редовне владе. Међутим, недуго затим, Борисов је категорички демантовао ту..

објављено 18.11.24. 14.14

Зашто етнички Бугари и Гагаузи у Молдавији нису подржали Уставни референдум о приступању земље ЕУ?

У Тараклијском рејону, који је претежно насељен етничким Бугарима, и Аутономној територијалној јединици Гагаузији у Молдавији више од 90% становништва рекло је „не“ на референдуму одржаном 20. октобра 2024. године, на коме је требало да се грађани..

објављено 18.11.24. 12.05
Бојко Борисов

Борисов прихватио захтев НП-ДБ за санитарни кордон око Пеевског

Лидер партије ГЕРБ Бојков Борисов изјавио је у кулоарима парламента да очекује да ће следеће недеље бити изабран председник Народног собрања. „Прихватио сам и потписао њихове главне захтеве и послао их,“ прокоментарисао је захтев формације..

објављено 15.11.24. 14.17