70. годишњица од краја Другог светског рата била је повод да Државна агенција „Архиви“ презентира своју нову дигиталну колекцију, везану за најразорнији светски конфликт. Збирка је део пројекта „Ратови Бугарске“, који је у знаку три значајна историјска догађаја, чије округле годишњице обележавамо у 2015.: већ споменуту 70. годишњицу од краја Другог светског рата, 100 година од прикључивања Бугарске Првом светском рату и 130. годишњицу од Српско-бугарског рата.

Према председнику Државне агенције „Архиви“ доц. др Михаилу Грујеву, један од великих проблема пред бугарском историјском науком је навођење тачног броја ратних жртава Бугарске:

„Оно што је ново и најважније јесте да смо као резултат нашег рада прецизно утврдили број жртава којих је у Другом светском рату било 12.587. На Париској мировној конференцији саопштене су цифре од 32 хиљаде, 40 хиљада итд. Велика разилажења су настала пре свега због непрецизираног броја условне категорије „бестрага нестали“ за време рата, као и због додавања броја рањених укупном броју жртава. Сами схватате међутим да је разлика између убијених и рањених - разлика између живота и смрти. Стога ова методологија не би могла да буде поуздана. Проучили смо читав период бугарског учешћа у рату – од прикључивања Тројном пакту /1. марта 1941. године/ до капитулације Немачке.“

9. септембра 1944. године у Бугарској је извршен државни преврат. Нова влада склопила је примирје са Совјетским савезом, а бугарска армија укључила се у рат против Немачке. „Другим речима, у периоду до 9. септембра можемо да говоримо о погинулим бугарским борцима за време партизанских акција и непријатељских бомбардовања. А тек касније – о погинулим борцима у рату против фашистичке Немачке“, прецизира Михаил Грујев.

Агенција располаже и списковима немачких војника, који су лежали у бугарским болницама или су убијени приликом ратних дејстава код одбрамбене грчке линије Метаксас 1941. године, а такође и списковима погинулих код нас совјетских војника – у питању су пре свега рањени и транспортовани у Бугарску војници након Јашко-Кишињевске операције на Трећем украјинском фронту. „Сајт, који смо израдили, пружа могућност бугарским грађанима да уђу у траг својим прецима – свом деди или прадеди. Истовремено сваки Немац или Рус у чијој се породици зна да је његов деда погинуо за време ратних дејстава на територији Бугарске, могао би да дође и види где је његов предак сахрањен.“

Превела: Катарина Манолова

Фотографије: archives.bg