Свети великомученик Георгије Победоносац је један од најпоштованијих хришћанских светаца и првих страдалника за хришћанску веру. Према житију свеца, Георгије је рођен у 3. веку у хришћанској породици. Он се врло брзо истакао својом храброшћу, напредовао у војној служби и постао један од миљеника римског цара Диоклецијана. Када је почело гоњење хришћана, Георгије је поделио своју имовину сиромашним људима и ослободио своје робове, затим ступио пред владара и рекао да је и он хришћанин. Цар га бацио у тамницу где су га ставили на страшне муке, али је Георгије храбро поднео све и није променио своја убеђења, нити се одрекао вере своје. Диоклецијан га је осудио на смрт одсецањем главе и тако је Георгије, пошто је одбио послушност прогонитељу хришћана, био погубљен 303. године.
Свети Георгије је заштитник војске, ратара и сточара, а слави се 6. маја као празник великомученика Георгија илити Ђурђевдан.
У православној традицији постоје две врсте приказа Георгија Победоносца – у првом случају се приказује његов лик, док је у другом светац приказан на белом коњу како копљем убија аждају. Али се у цркви Светог Георгија Победоносца Кремиковског манастира код Софије могу видети три несвакидашње фреске које одударају од православних канона осликавања зидова. Радови на рестаурацији и конзервацији мурала из 15-17. века трајали су читавих 13 година. Захваљујући упорном раду архитекте Стојана Јанева и екипа Љубе Краскове и Замфира Петрова данас су ови мурали заблистали у пуном сјају.
"Они су реконструисани у облику у коме су их нашли рестауратори - прича иконописац Кристијан Спиридонов. – Спречено је пропадање фресака те обављена конзервација. Мурали се одликују изузетном лепотом, види се да су на њима радили врхунски мајстори."
Разлике у стиловима и методама рада показују да су зидови осликани у различитим периодима. Фигуре светаца се јасно одвајају од тамне позадине. Када уђете, на врата цркве дочекује вас лик Светог Георгија на коњу. Ако пажљиво будете погледали, видећете да поред њега, у седлу, седи и дечак. У ствари, на овом муралу је приказано једно од чуда која је светац створио на нашим просторима.
"Реч је о детету које је отето и продато у ропство као слуга једног велможе. Родитељи малишана помолили су се свецу да им врати дете. Свети Георгије је услишио њихове молбе и зграбио дете усред собе где је у том тренутку служило вино и вратио га родитељима", прича Кристијан Спиридонов.
Занимљив је и нетипичан положај који је Георгије заузео приликом убијања аждаје. Традиционално се светац приказује како копљем пробада аждају. На овом муралу он задаје убодни ударац, држећи руку савијену у лакту и носећи копље испод пазуха. Ово је најраспотрањенији ударац међу западним витезовима, а један је од ретких таквих приказа на Балкану.
Друга фреска на којој је приказан Свети Георгије налази се у једној од ниша цкрве Кремиковског манастира. "Реч је о изузетно лепој фрески, лик свеца је приказан реалистички, а у поређењу са другом зидном сликом је врло добро очувана. Обично Свети Георгије гледа у десно, али на овом муралу је коњаник окренут левом страном и лицем према нама десном руком забада аждају. Занимљиво је поменути и оклоп, а исто тако и мач који је иначе скоро немогуће видети на традиционалним приказима Светог Георгија без обзира на то што је, према предању, након што је копљем убио аждају, мачем јој одрубио главу.
Исто тако је коњаник у руци држао штит, који се скоро никад не појављује на приказима свеца. Нетипична је и сама композиција и пре свега положај аждаје који није у првом плану, по страни од коњаника, већ испод стражњих ногу коња."
У православној уметности свеци се ретко кад приказују како седе на престолу. Али у цркви Кремиковског манастира је мурал на коме Свети Георгије седи на престолу који је једини ове врсте. Светац је одевен у оклоп на златној позадини. У десној руци држи копље, у левој има мач, док му је нога на убијеној аждаји.
"Ретко ћете видети приказ Светог Георгија на престолу. Око централне слике су сцене на којима је изображено како је светац мучен да би се одрекао своје вере. Али је он херојски поднео све муке", рекао је иконописац Кристијан Спиридонов.
Због својих изузетно лепих и драгоцених мурала црква Светог Георгија Победоносца Кремиковског манастира проглашена је спомеником културе.
Превод: Ајтјан Делихјусеинов
Фотографије: Десислава Иванова и Красимир Каменов
Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..
Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..
Бугарска православна црква 26. о ктобра слави успомену на светог великомученика Димитрија Солунског, који се сматра једним од највећих светитеља у Православљу. У нашој традицији, његово име се везује за обнову Другог бугарског царства током XII..
Једног хладног новембарског јутра 1917. године, у јеку Првог светског рата, из базе код Јамбола полетео је цепелин L59 ка Танзанији. Циљ лета била је..