Испоставило се да је усвојени 2012. године код нас Закон о одузимању незаконито стечене имовине у корист државе један од најмодернијих у Европи. То је постало јасно на недавно одржаној Међународној конференцији на тему "Одузимање имовине у корист државе: модели сузбијања криминала у ЕУ" која је била завршни догађај у оквиру двогодишње иницијативе асоцијације "Транспарентност без граница" која је реализована у партнерству са националним представништвима Transparency International у Румунији и Италији.
"Ово је једна релативно нова ниша за читаву ЕУ, а и у глобалним размерама - рекао је др Калин Славов, извршни директор асоцијације "Транспарентност без граница". - Реч је одузимању имовине стечене незаконитим путем у случајевима када немамо кривичну пресуду која је ступила на снагу. То се догађа одлуком грађанског суда, тј. постоји судска инстанца и могућност заштите лица. И нешто што је изузетно битно – све се то врши уз строго поштовање права грађана. Део резултата наших истраживања је стварање "савршеног модела механизма за одузимање имовине проистекле из кривичног дела" за што је обавезно да постоје судска инстанца, гарантовано право на заштиту и могућност да се у одређеном року докаже порекло имовине. Поставили смо себи циљ не само да представимо овај "савршени модел" који државе чланице ЕУ могу додатно разрадити, већ да предложимо конкретне мере које се на нивоу ЕУ могу предузети."
По речима Калина Славова, бугарски Закон о конфискацији функционише много боље и ефикасније у поређењу са постојећим законодавствима у осталим европским земљама. Њиме је предвиђена могућност, поред кривичног поступка покренутог на основу поднете оптужбе, покретања поступка за одузимање имовине стечене криминалом. Акценат је на то да се све то врши одлуком суда чиме се гарантује право својине и заштите. Ова два фундаментална права чије поштовање Европски суд за људска права помно прати, предвиђена су бугарским законодавством.
"Поред поштовања људских права и могућности заштите пред судом, од посебне важности је и питање везано за управљање том имовином, нешто што је код нас у тешком дефициту - рекао је Калин Славов. - Бугарски закон предвиђа формирање међуресорног тела, тј. савета заменика министара чији је главни задатак решити питање управљања том имовином. Нажалост, досадашње искуство нам је показало да он није ефикасан. За читав период током којег овај закон делује дотични савет одржао је само један састанак. Истина је да се у међувремену променило неколико влада, али се на овај начин потврђује његова политичка неувереност. Он мора да делује на релативно трајној основи, да доноси одлуке о управљању, те да то ради довољно активно."
Што се тиче примене законодавства о одузимању незаконите имовине у ЕУ, лични фаворит Калина Славова је Италија:
"У Италији је акценат стављен на управљање већ одузетом имовином. У земљи постоји специјална агенција која се бави тиме на потпуно транспарентан начин. У продавницама се продаје роба на којој је великим словима написано "одузето од мафије". Одузете зграде се користе у друштвене и социјалне сврхе, а зна се од кога су оне конфисковане. Друштву је потребно да схвати да има снаге да се супротстави овим појавама. Колеге из Италије су навеле примере трговинских предузећа која су функционисала добро као трговинска друштва пошто су била у власништву мафије. Дакле, не поштују се закони, нити се плаћају порези и доприноси. Након што их преузме држава, њима треба управљати, а компетентно управљање кошта скупо."
Превод: Ајтјан ДелихјусеиноваДеница Сачева из ГЕРБ-а, на конференцији за новинаре саопштила је да би до лидерских преговора могло доћи само уколико би се разговарало о формирању стабилне владајуће већине и редовне владе. Међутим, недуго затим, Борисов је категорички демантовао ту..
У Тараклијском рејону, који је претежно насељен етничким Бугарима, и Аутономној територијалној јединици Гагаузији у Молдавији више од 90% становништва рекло је „не“ на референдуму одржаном 20. октобра 2024. године, на коме је требало да се грађани..
Лидер партије ГЕРБ Бојков Борисов изјавио је у кулоарима парламента да очекује да ће следеће недеље бити изабран председник Народног собрања. „Прихватио сам и потписао њихове главне захтеве и послао их,“ прокоментарисао је захтев формације..
Укидање унутрашње граничне контроле на копненим границама с Бугарском и Румунијом у Шенгену постаће реалност за неколико недеља, сматра европска комесарка..
Македонка постављена за заменика генералног секретара НАТО-а Генерални секретар НАТО-а, Марк Руте, именовао је Радмилу Шекеринску из Северне..
Румунија и Бугарска имају шансе да приступе шенгенском простору и копненим путем од јануара 2025. године. Ово је изјавио министар унутрашњих послова..