Председник Европског савета Доналд Туск указао је на потребу за пуним поштовањем споразума са Кијевом постигнутих у Минску о прекиду ватре у источној Украјини те потврдио да Европска унија и даље помно прати да ли се споразум постигнут у фебруару примењује. То је речено на првом самиту Европске уније и Украјине одржаном ове недеље у Кијеву. Самиту је присуствовао и председник Европске комисије Жан-Клод Јункер који је подвукао да се потписивање споразума о слободној трговини са Украјином не сме више одлагати и треба да ступи на снагу од 1. јануара 2016. године. Кијеву је обећана европска перспектива под условом да земља напредује у спровођењу реформи.

Ситуација у Украјини била је главна тема округлог стола чији је иницијатор био Радио Бугарска.

„Тренутно Украјина има нереална очекивања - рекао је Димитар Бечев, регионални експерт за земље централне и источне Европе при водећој консултантској компанији Oxford Analytica. - Вероватно ће од Брисела бити затражено да нешто више пажње посвети темама везаним за безвизни режим и слање мировних мисија у Донбас. У Европској унији нема капацитета, нити политичке воље за решавање тих питања. Упркос томе, мислим да економски односи нису прекинути. По мени, дугорочно гледано, пут ка Европској унији је јасан. Сада за Брисел велико питање је како може да „истргује“ европски интерес Украјинаца те да затражи да се спроведу реформе у кључним секторима, на пример, у корумпираном сектору енергетике. Бугарска такође има шта да каже на ову тему. Нажалост, Европска унија не може да Украјини обезбеди оно најпотребније – безбедност. У том смислу једини одговор је предузимање одговарајућих мера. Али ће оне своју ефикасност показати у даљем временском хоризонту. Сукоби се у Маријупољу, на југоистоку Украјине, као и у другим местима дуж линије поделе, настављају. Тешко је замислити да ће Европска унија успети да примени сличан инструмент утицаја на Кремљ како би затражила предузимање конкретних корака на краткорочном плану. Проблем је у томе да уколико будемо гледали на украјински конфликт као на ривалство између ЕУ и Русије, морамо имати у виду да су то играчи различитих могућности и капацитета, као и различитих модела доношења одлука. Што се санкција тиче, биће занимљиво видети шта ће се десити током лета, јер ће тад бити размотрено питање да ли да се оне наставе или да буду укинуте. 

Дебатa ће се поново вратити у Брисел, али је све условљено споразумом из Минска. Немачка је кључна држава, јер је она на средини између два табора у ЕУ - оних који се залажу за чврсти приступ и других који желе да се врати ранији статус кво, како се догодило 2008. после конфликта са Грузијом. Тренутно Немачка заузима нешто чвршћи став, пошто се канцелар Ангела Меркел, која се уздала у председника Путина, осећа превареном. Уколико се дебата у Немачкој окрене у другом правцу, или се на фронту успостави затишје, могуће је да питање санкција поново дође на дневни ред. За сада не видим политичку вољу за неком радикалном променом у политици уздржавања, за коју се ЕУ определила. Ако дође до неког озбиљног сукоба у источној Украјини, то би могло да врати ствари на полазну тачку, укључујући разговоре између „нормандске групе“ и Русије“.

Други учесник - Марин Лесенски - директор програма „Европске политике и грађанско учешће“ института „Отворено друштво“ изјавио је да је званична позиција Бугарске у погледу украјинског конфликта адекватна, независно од смена влада различитих политичких опредељења:

„Мислим да је оно што је понуђено Украјини - споразум о придруживању, понуђено и немалом броју суседних земаља. Таква је била жеља ЕУ - да у свом окружењу створи круг пријатељских и стабилних земаља. Политика доброг суседства ни на који начин не би могла да буде претња било којој земљи, тако да је Русија то желела, могла би да види бројне користи од стабилне и просперитетне Украјине. У истом светлу је и жеља Бугарске да види Србију, Македонију и остале балканске земље у ЕУ, зато што ће то бити од користи и нама. У Украјини треба да се остваре неки кораци и први од њих је постизање безбедности. Тест за то је Маријупољ. Уколико дође до офанзиве, то значи да ће се рат проширити и да ће читав јужни фронт, северно од Крима све до Одесе, бити зона нестабилности. Потребно је овладати ситуацијом. Осим тога требало би да се покрену реформе у области финансијске стабилности и владавине закона. Потребно је такође да се гарантују права мањина, да не би било повода за оптужбе да су угрожена права оних који говоре руски, или пак бугарске и других мањина у Украјини.“