„Април се показао најтежи месец за оне избеглице, које покушавају да из Африке Средоземним морем стигну до Европе, услед чега је погинуло на стотине људи.“ Ово су речи Бруса Бартона, заменика америчког амбасадора у Софији који је учествовао у семинару, посвећеном избеглицама и транснационалној безбедности. Према америчком дипломати, до сада је преко 40 милиона људи било приморано да промени место живљења. Због рата је само из Сирије емигрирало преко 12 милиона људи.

Не смемо заборавити да се иза ове суве статистике крију људски животи. „Сваки мигрант и избеглица може увелико да утиче и да пружи свој допринос нашем друштву“, сматра отправник послова немачке амбасаде др Петер Колб. Он је подсетио да су у своје време личности као што су Алберт Ајнштајн, Фредерик Шопен и Медлин Олбрајт такође били избеглице у државама у којима су касније постали славни.

Последњи подаци говоре да се избеглички талас према Бугарској повећава. Само у прва три месеца ове године преко 3.000 људи затражило је азил у Бугарској, што је за 60 одсто више у односу на исти период прошле године.

„То није карактеристично за зимски период, а летос се очекује да ће се избеглички талас захуктати - каже Никола Казаков, председник Државне агенције за избеглице. - Спремамо се да прихватимо нови талас и побољшавамо услове живота у центрима за привремени смештај. Исто тако трудимо се да убрзамо поступак одобравања азила. У избегличким центрима тренутно располажемо смештајним капацитетом за 5.130 људи, а имамо могућност за још 1.500. Предвиђамо и један покретни модул од камп приколица где може да буде смештено још 500–600 људи. Овако ћемо се некако снаћи, уколико број новоприспелих избеглица премаши 11.000 људи. Сада су смештајни капацитети у избегличким центрима попуњени негде преко 70 одсто. Основни део избеглица долази у Бугарску кроз бугарско-турску границу. Гранична полиција стриктно прати ко све прелази границу. Што се тиче комуникације међу државним институцијама које су непосредно задужене за контролу миграције и азиланата, она је на добром нивоу.“

Према Николи Казакову, тренутно су европске државе суочене са једним од највећих изазова за њихову безбедност од Другог светског рата наовамо. Пожар непосредних конфликата није мимоишао ни Европу, криза у Украјини се разраста, а перспективе да се ситуација смири су минималне, бар за сада. „Шта више, терористичке организације активно привлаче нове чланове, а у њиховим редовима има не мало младих и образованих европских грађана, затрованих верским фанатизмом и нетолеранцијом - каже Казаков. - Државе чланице на јужним границама ЕУ, међу којима и Бугарска, сносе највећи терет избегличке кризе и више немају могућности да се саме сналазе у тој тешкој ситуацији.“

Превела: Катарина Манолова