"Нахраните новинаре" – једна госпођа, некадашњи шеф бугарске дипломатије несвесно је изустила те речи пре више од 15 година, али оне и данас живе у главама многих домаћих политичара. И ако су тада ове речи министарке као део тајно снимљеног разговора изазвале један од највећих медијских скандала у Бугарској, данас је један актуелни министар допустио себи да се обрати новинарима неодмереним речима. Као и онај први, и овај нови медијски скандал изазвао је буру негодовања у јавностии медијима, мада ће, судећи према добро познатој изреци "Свако чудо за три дана", дискусија о томе колико је здраво за новинаре да се држе на дистанци од политичара зарад свог властитог достојанства, ускоро полако утихнути.

"Ја сам их позвао да ми не би правили скандале" – ово је реплика актуелног бугарског министра, по којој ће вероватно бити запамћен. А конкретни повод је један престижни бугарски културни догађај у Паризу, за који је дотични министар позвао изабране новинаре о трошку свог министарства. Част је указана оним репортерима и новинарима који су годинама извештавали о припреми споменутог културног догађаја. А путовање у Француску владиним авионом претворило се у "трешњу на торти". Мада би требало да сваки медиј као независна институција сам процењује који је догађај од интереса за читаво друштво, па би требало да добије публицитет, у том броју и преко слања властитих новинара о трошку медија.Ова пракса – позивања одабраних новинара, нимало није бугарски патент. Питање је у томе да увек треба знати меру. Јер већина одабраних новинара прихвата министарски позив као личну заслугу и својеврсну награду за добро урађен посао. Баш као у годинама пре 1989.

Наше још увек крхко демократско друштво, у том броју и наше новинарство, очигледно нису довољно упознати са Монтескјеовим начелима поделе власти (1748.). И мада барун није дефинисао седму силу, односно медије, његова начела су једна од тековина демократског друштва. У знатно новије време један од најугледнијих немачких новинара дао је својим младим колегама драгоцени савет: "Добар новинар се познаје по томе што се не поистовећује са каузама, макар биле и добре." Већ 20 година фондација која носи име Ханса Јоахима Фридрихса додељује награде младим репортерима за објективан новинарски рад и неутрално извештавање. Мада је представа да може да постоји потпуно неутрално новинарство, идеалистичка. Нема новинара који у свом раду није подложан нечијем (пре свега политичком или економском) утицају. Међутим то није разлог да се лако опростимо од жеље да остваримо тај идеал, да држимо дистанцу, да чувамо своје достојанство. Зато што се демократска свест друштва гради и захваљујући новинарима који не одустају од својих романтичних идеала.