Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Валери Петров – велики мајстор пера и хуманиста

БНР Новини
Фотографија: БТА

22. априла навршило се 95 година од рођења Валерија Петрова – једног од највећих бугарских мајстора пера. Он је аутор мноштва збирки песама, позоришних комада за децу и одрасле, филмских сценарија и путописа. Валери Петров је напустио овај свет у лето 2014., остављајући за собом богато књижевно наслеђе. Поводом годишњице његовог рођења издавачка кућа „Захариј Стојанов” објавила је пишчеве „Песме 2007-2013.“, чија је премијера одржана у Националном дворцу културе у Софији. У овој лепо урађеној књизи песник је изрекао тешке истине о времену у којем живимо, обојене благом самоиронијом, иронијом и мудрошћу. Валери Петров нас увлачи у бескрајну игру речи коју неки критичари зову Валеријевском. „То је читав низ приступа животу који се, опште узев, своде на глумљење, као да не узимамо ствари за озбиљно, јер би у противном било тешко“, рекао је у једном интервјуу за Радио Бугарска песник. - Међутим, писање је иначе праћено тешкоћама, са том разликом да је то срећан рад. Можда ја, у поређењу са другим ауторима, дуже времена седим над папиром. Када је стваралац успешан у свом послу, испуни га радост.“

„Валери Петров је један од стубова и патријарха савремене бугарске поезије. Он је филмски драматург, аутор сјајних комада и дечјих бајки – изјавио је на премијери књиге Иван Гранитски, шеф издавачке куће „Захариј Стојанов“. - Његови преводи су ненадмашни. Александар Шурбанов, један од највећих савремених бугарских преводилаца са енглеског језика, који се дуги низ година бавио превођењем Шекспирових дела изражавао је преда мном и у присуству Валерија Петрова своје дивљење његовим преводима. Не знам да ли у свету постоји сличан подвиг. Можда је само још Самуил Маршак превео сва дела Вилијама Шекспира. Поред тога, Валери Петров је после своје 85. године пристао да преведе и Гетеовог Фауста, што је, као и увек, бриљантно урадио. Он има и на стотине других превода.” 

Ево шта је на премијери књиге изјавио сценариста и писац Анжел Вагенштајн, пријатељ Валерија Петрова:

„Оно најважније што нам је он оставио је дубока доброта, нежност према човеку, вера која је понекад наивна. - Понекад је много боље веровати да ће се на крају крајева ствари средити, ма колико тужне тренутно биле. Нас двојица смо имали пуно колебања, изузев једног: током дугих година фашизма и у доба после тога које смо звали социјализам, никад се нисмо колебали да су наше судбине и снови повезани са левичарском идејом. За мене је састанак са Валеријем најнезаборавнији у мом животу.”

Редитељ Иван Павлов који је снимио филмове према сценаријима великог писца, песника и преводиоца, рекао је:

„Валери Петров је симбол културе и уметности 20. века. Не знам да ли је он био свестан тога, али ја сам уверен да ће својим стваралаштвом остати и у новом, 21. веку.“

Глумац Вели Чаушев који је приредио читање одломака из дела Валерија Петрова рекао је:

„Сваки написани ред, свака његова реч, сваки текст који је изашао испод његовог пера прожети су љубављу према човеку и великом мудрошћу. Највећа врлина његове поезије је хуманост.“

Превела: Марина Бекријева



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Васил Гендов

110 година од прве пројекције првог бугарског играног филма

Данас, 13. јануара, обележавамо Дан бугарског филма и 110 година од прве пројекције првог бугарског играног филма „Блгаран је галант“. Година је била 1915. а место догађаја – биоскоп „Модерни театар” у Софији. Филм је инспирисан тадашњим..

објављено 13.1.25. 12.03
Стефан Командарев

Нови филм Стефана Командарева сврстао се међу најбоље копродукције

Најновији филм редитеља Стефана Командарева – "Блок универзум", један је од 35 пројеката који су ушли у селекцију Копродукционог маркета престижног филмског фестивала у Берлину (Berlinale Co-Production Market). Сваке године има на стотине..

објављено 12.1.25. 10.05

Народна музика из Гуејџоуа у Пловдивском Регионалном историјском музеју

Регионални историјски музеј у Пловдиву данас је домаћин спектакла под називом „Чујте глас планина и извора – година змије нам доноси благостање“. У оквиру овог догађаја, глумци из Театра лампиона из Гуејџоуа ће кроз извођење традиционалних народних..

објављено 11.1.25. 09.05