У годинама после Ослобођења Бугарске од османског ропства један од основних задатака бугарског друштва је било васпитање младе генерације. Први покушај увести физичко васпитање у земљи направио је учитељ хемије Тодор Јончев који је позвао 10 наставника гимнастике из Швајцарске. Тако су од 1895. до 1897. у Бугарској основане прва гимнастичка друштва. Годину дана касније утемељено је и Бугарско гимнастичко удружење „Јунак“, а његов први председник је постао Тодор Јончев.
„Дијапазон социјалне припадности чланова удружења је био изузетно велик, прича Катја Димитрова, главни кустос Музеја спорта у Софији. Од високих чиновника до неписмених људи, што још једном доказује – чак и у овим првим годинама – уједињујућу улогу спорта. Касније је високи покровитељ тог Удружења постао сам цар Борис III, а када су се родила његова деца Марија-Лујза и Симеон, он је рекао да жели да се и они уче патриотизму управо у тој организацији.“
Властитим средствима чланови удружења су изградили прве гимнастичке дворане и стадионе, где су се млади људи учили плесу, лакој атлетици, боксу, мачевању, рвању. У неким градовима су били популарни пливање, веслање и јахање.
„У нашем малом Музеју спорта издвојили смо значајно место Удружењу „Јунак” што није случајно, јер је оно развијало богату културно-просветну делатност, што га чини јединственом организацијом у бугарском спорту. Жао ми је да мало људи зна за ово удружење које је у ствари утемељило модерну наставу из физичког васпитања у бугарским школама, а инспирисало је и људе да се баве различитим спортовима“, каже Катја Димитрова.
И то је истина: Швајцарци су увели овде спортове какви су бејзбол, кошарка, одбојка, уметничко клизање, фудбал. Млади гимнастичари су међутим поред спортских приредби приређивали и музичка и књижевна такмичења, читања, беседе, формирали су хорске и музичке саставе. Поједина друштва су издавала новине, њихови чланови су написали много књига са детаљним описом вежби и илустрацијама. Али је најважнији подухват „јунака“ био приређивање гимнастичких сабора који се одржавају од 1900. кроз две или три године. На њиховом програму су биле свечане параде, заједничка гимнастичка вежбања и такмичења у трчању, бацању копља, скоковима удаљ и увис, дизању тегова, рвању.
„Учесници су изводили масовне демонстративне вежбе, свакако после претходне припреме и више проба. Циљ је био показати благотворни утицај спорта на људско тело. Сабори су имали такмичарски карактер. Победници су одликовани медаљама, плакетама, куповима, похвалницама. И све је то видно из поставке Музеја спорта. Овде је представљен и званичан дрес чланова Савеза „Јунак“. А на сабору 1910. године, заједно са Бугарима су се такмичили Срби, Чеси и Руси, што је видно и на старој слици чија се репродукција такође може видети у музеју.“
Већи део сабора је приређиван уз учешће представника домаћих друштава, али су бугарски атлетичари наступали и на спортским такмичењима у Венецији, Прагу и другим градовима. У Бугарској све се обино одвијало на стадиону „Јунак“ у Софији. Сада се на скоро истом месту налази Национални стадион „Васил Левски“. Мало позната чињеница је да је Бугарска учествовала у Првим Олимпијским играма у Атини 1896. године петочланом делегацијом управо софијског удружења „Јунак“. Савез бугарских гимнастичких удружења „Јунак“ је распуштен након 50 година постојања, али се и данас у Музеју спорта могу видети предмети који причају о његовој богатој и славној историји.
Превод: Александра Ливен
Јединствена статуа из римског периода Одесоса, за коју се претпоставља да датира с краја 2. и прве половине 3. века, пронађена је приликом грађевинских радова у близини железничке станице у Варни, саопштили су археолози из Регионалног историјског музеја..
Вечерас ће се у Националном етнографском музеју у Софији одржати семинар под називом „Фалсификати и фалсификовање древних новчића и предмета у Бугарској“. Професори Иља Прокопов и Диљана Ботева, који ће бити предавачи на овом догађају, представиће..
На археолошком локалитету Перперикон, у јужном делу стеновитог града, археолози предвођени професором Николајем Овчаровим открили су комплекс који се састоји од десетина малих кућа. Према речима професора Овчарова, овај кварт датира из XIII-XIV века..
Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано..