Организација Transparency International је припремила први европски извештај о комплетном истраживању „Лобирање у Европи: скривени утицај, привилегован приступ“. Истраживање је спроведено у 19 европских земаља, у Европској Комисији, Европском парламенту и Савету ЕУ. На велику жалост Бугарска има веома ниске резултате и на чеоној је позицији када је у питању непоштено и нетранспарентно лобирање.

У интервјуу Радију Бугарска закључци извештаја коментарише Линка Тонева, програмски координатор асоцијације „Транспарентност без граница“, члан екипе која је реализовала истраживање:

„Основно запажање јесте да нерегулисано лобирање у Европи широко отвара врата нетранспарентности, конфликту интереса и корупцији. Истраживање оцењује ниво транспарентности и непоштености у процесу лобирања по скали од 0 до 100. Просечни ниво на бази свих земаља и европских институција је тек 31. У значајној мери постоји шанса за непоштено лобирање. Једина земља са преко 50 бодова је Словенија. Скоро све остале су у групи држава са лошим резултатима и у њима ризик представљају постојеће праксе лобирања и блиске везе између јавног и финансијског сектора.“

Са својих 25 поена Бугарска је слабо заштићена од непрописаног лобирања. У истој групи су Немачка, Португал, Италија. На дну рангирања пак су Мађарска и Кипар.

„Нарочито забрињавајућа за Бугарску је њена ниска оцена када су у питању транспарентне лобистичке праксе – 13 поена - каже Линка Тонева. - Док код осталих истражених земаља тај проценат износи око 26. Овај бугарски резултат је због мањка регулатива, тако да је лобирање код нас у знатној мери непрописано. Интереси појединих кругова имају велики утицај на законодавни процес и извршну власт где се скоро све одвија иза затворених врата, тј. ван домета јавне контроле. У погледу поштености лобистичких пракси Бугарска је опет са ниском оценом – тек 25 бодова. То је резултат дефицита одговарајућих текстова у низу закона који се односе на лобирање. Дефинитивно већина бугарских грађана је убеђена да поједини значајни економски интереси имају и значајан утицај на политички и економски живот у земљи.“

Од 19 истражених европских земаља тек 6 је увело неке прописе у сфери лобирања, што је и доказ неометаног утицаја пословних интереса на свакодневицу Европљана. Неки облик правног регулисања постоји једино у Аустрији, Француској, Ирској, Литванији, Пољској, Словенији и Великој Британији.

„Од институција најбоље рангирана је Европска комисија са 53 бода - наставља Линка Тонева. - Свега 37 бодова пак је добио Европски парламент, а најнижа је оцењен Савет ЕУ – 19 бодова. У оквиру ЕУ је уведен попис организација, које ступају у контакт са европским институцијама. У погледу Европске комисије тај се попис строго примењује те је и зато резултат те институције висок.“

Из Transparency International-а препоручују свим државама и институцијама Европске уније да усвоје довољно широке и детаљне прописе о лобирању, да уведу обавезне регистре лобиста, као и да израде „законодавни досје“ који прати и даје публицитет свим облицима спољашњег утицаја на законодавство и свим контактима између лобиста и личности на јавном положају.

Превод: Александра Ливен