16. априла навршава се 90 година од напада на цркву Свете Недеље у Софији. То је један од најстравичнијих политичких атентата у светској историји. Догађај из 1925. је трагична страница политичке кризе која је задесила Бугарску после пораза у Првом светском рату.

У јуну 1923. левичарска влада Земљорадничког савеза је допустила низ грешака и збачена је војним ударом, а покушај устанка против нове десничарске владе је угушен. Комунистичка партија се укључила у све те акције са неким кашњењем и под снажним притиском Коминтерне која је погрешно оценила ситуацију у Бугарској. Тако је дошло до слома Септембарског устанка под њеним руководством исте године. Али је она и даље ишла путем оружане борбе. У мају 1924. г. на планини Витоша је одржана конференција на којој је основана илегална ратна организација под вођством мајора Косте Јанкова.

Како наводи историчар проф. Људмил Спасов, могућности за револуцију су биле ограничене, тим пре што су земљорадници и комунисти већ доживели један пораз у 1923. г.:

„Совјетски агенти који су дошли у Бугарску 1924. констатовали су да у земљи има између 2 и 3 хиљаде комуниста, њих 800 у Софији. У Бугарској се водио тихи грађански рат, а обе стране најчешће су давале жртве у атентатима. Владајућа десница на челу са премијером Александром Цанковим такође је користила терористичке методе, а одговорност за поједина политичка убиства, по свему судећи, сносио је репресивни државни апарат. Већ крајем 1924. г. ратна организација комуниста је размишљала о великом атентату којим да погоди власт. У међувремену у земљи се припремао преврат против владе Цанкова, чији су организатори десни земљорадници и неки генерали. Из Москве пак, где су о свему били одлично обавештени, инсистирали су да Комунистичка партија подржи тај преврат. Бугарски комунисти међутим су одлучили да претворе атентат у увод у свенародни устанак, али стицајем околности до тога није дошло.“

Догађаји су се одвијали муњевито и већ ускоро су били ван контроле. Убијено је неколико левих политичара. 14. априла 1925. г. Коминтерна је најзад донела исправно решење – посаветовала је бугарске комунисте да одустану од оружаног устанка. Али је та одлука дошла исувише касно. Истога дана у Софији је убијен генерал Константин Георгијев. Циљ је био да на дан његове сахране која би окупила елиту државе, бацити у ваздух катедралу где се служио помен. За то су били задужени чланови ратне организације Бугарске комунистичке партије.

„Константин Георгијев је био значајна особа. Поред успешне војне каријере он је напредовао и на политичком плану. Био је председник владајуће партије Демократски зговор, што значи да би се на његовој комеморацији у цркви Свете Недеље, где су атентатори поставили преко 25 килограма динамита, окупила цела политичка и војна елита земље – каже Људмил Спасов. - И заиста, 16. априла, у 15 часова је почело опело. Црква је била дупке пуна – војна лица, посланици, министри, банкари, привредни и културни радници – тако да је софијски митрополит Стефан замолио да се мртвачки сандук и представници Владе помере ближе амвону да би било довољно места за људе који су долазили. А у 15 часова и 20 минута катедрала је бачена у ваздух. Поред динамита коришћен је и отровни гас, мада и у незнатној количини. На лицу места је погинуло преко 130 људи, а касније је од задобијених рана преминуло још стотинак. Укупни број жртава је 213, а рањеника – 500.“

Власт је одговорила масовним хапшењима и терором. Убијено је много учесника оружане борбе. Међу њима су били и истакнути интелектуалци – новинар Јосиф Хербст који се у својим чланцима отворено изјашњавао против репресалија режима и песник Гео Милев, блистави представник бугарског модернизма. Тако је месец април 1925. обележио почетак трагичног разједињења бугарске нације.

Превод: Александра Ливен